Kupimo pile u prodavnici, donesemo ga kući, spremimo ručak i retko se zapitamo koliko je ono zapravo bilo staro. A kada čujete da pojedini pilići od svega 50 grama narastu do dva kilograma za samo 33 dana, teško je da ne zastanete. Upravo zbog takvog načina uzgoja u Danskoj je izbila velika rasprava, nakon što su tajni snimci sa jedne farme pokazali uslove u kojima žive životinje. Sada se traži zabrana takozvanih turbo pilića, i to u celoj Evropskoj uniji.

Piletina je kod nas jedan od najčešćih izbora za ručak. Od nje pravimo supu, pečenje, pohovano belo meso, paprikaš, a kada odemo u prodavnicu, uglavnom gledamo cenu, rok trajanja i da li meso lepo izgleda.

Malo ko razmišlja o tome kako je pile uspelo da za nešto više od mesec dana dostigne težinu od dva kilograma.

A upravo ta brojka našla se u središtu velike rasprave u Danskoj.

Reč je o tovnom hibridu Ross 308, koji je zastupljen u industrijskoj proizvodnji piletine u mnogim zemljama, pa i u Srbiji.

Ove ptice mogu da dostignu težinu od oko dva kilograma za svega 33 dana, dok spororastućim pilićima za istu težinu treba znatno više vremena, približno od 46 do 63 dana.

Ali nije samo brzina rasta razlog zbog kojeg je čitava priča dospela na naslovne strane.

Tajna kamera snimila šta se događa kada se svetlo ne gasi

Sve je počelo kada je danska televizija TV2 objavila dokumentarnu emisiju sa tajno snimljenim kadrovima iz jednog velikog kokošinjca na severu Jutlanda.

Prema njihovom istraživanju, uzgajivač Kristijan Tvergard pilićima je obezbeđivao samo tri sata mraka dnevno, iako danski propisi zahtevaju najmanje šest sati.

Zašto je to važno?

Zato što pilići tokom mraka manje jedu i odmaraju se. Ako im se skrati vreme bez svetla, mogu da provedu više vremena hraneći se.

Na taj način podstiče se još brži rast.

Na snimcima su se, prema navodima medija koji su izveštavali o dokumentarcu, videle i ptice koje su imale ozbiljnih problema sa hodanjem i stajanjem.

Tvergard je nakon emitovanja priznao da je doneo pogrešne odluke i naveo da je promenio režim osvetljenja i pooštrio procedure na farmi.

Zašto neki pilići jedva stoje na nogama?

Da bismo razumeli problem, treba znati da ovi pilići nisu slučajno postali tako krupni.

Ross 308 je tovni hibrid razvijan selekcijom kako bi brzo dobijao na težini i efikasno pretvarao hranu u meso.

Takav uzgoj ima veliku ekonomsku prednost: za kraće vreme dobija se više mesa.

Međutim, istraživanja ukazuju na to da izuzetno brz rast može da izazove probleme sa kostima, nogama i kretanjem životinja.

Jednostavno rečeno, telo nekih pilića raste toliko brzo da njihov koštani i mišićni sistem teško prati povećanje težine.

Zbog toga mogu da provode mnogo vremena ležeći, a kod pojedinih se razvijaju ozbiljni problemi sa hodanjem.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) još je 2023. godine preporučila ograničavanje brzine rasta tovnih pilića radi poboljšanja njihovog zdravlja i dobrobiti.

Danska sada traži zabranu, ali postoji problem

Danski ministar za prirodu i dobrobit životinja Kristijan Rabjerg Madsen izjavio je da želi da radi na zabrani uzgoja ovakvih pilića.

I to ne samo u Danskoj.

Cilj je da se pitanje pokrene i na nivou Evropske unije.

Ministar je građanima čak preporučio da ne kupuju „turbo piliće“.

Međutim, zabrana još nije doneta. Prema njegovim rečima, pre toga moraju da se ispitaju pravne i ekonomske posledice.

A proizvođači upozoravaju na još jedan problem.

Ako Danska zabrani uzgoj brzorasnih pilića, a prodavnice i restorani nastave da uvoze isto takvo meso iz drugih zemalja, domaći proizvođači mogli bi da budu u nepovoljnijem položaju, a uslovi uzgoja životinja ne bi se nužno poboljšali.

Tu se otvara i pitanje koje zanima kupce: da li bi piletina poskupela kada bi uzgoj trajao duže?

Predstavnici proizvođača smatraju da bi sporiji tov mogao da poveća troškove i cenu mesa.

A šta je sa Srbijom?

Ova priča nije zanimljiva samo Dancima.

Tovni hibrid Ross 308 koristi se i u Srbiji. Kompanija Aviagen, koja razvija i distribuira ovu liniju pilića, u julu 2026. objavila je vest o rezultatima uzgajivača u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

U toj objavi navodi se da je među učesnicima njihovog programa nagrađivanja bilo 28 proizvođača iz Srbije.

To potvrđuje da se isti tip tovnih pilića koristi i kod nas.

Međutim, važno je napraviti razliku: činjenica da se koristi isti hibrid ne znači da domaći proizvođači krše propise ili primenjuju postupke snimljene na danskoj farmi.

Za takve tvrdnje bili bi potrebni konkretni nalazi nadležnih inspekcija.

Ipak, danski slučaj otvara pitanje koliko su potrošači upoznati sa načinom uzgoja živine koju kupuju.

Znači li brz rast da je pile puno hormona?

Čim se pomene pile koje za mesec dana dostigne dva kilograma, mnogi odmah pomisle na hormone.

Ali sam brz rast nije dokaz njihove upotrebe.

Brzorasni tovni pilići rezultat su dugogodišnje selekcije, posebne ishrane i organizovanog načina uzgoja.

U Evropskoj uniji upotreba hormona za podsticanje rasta životinja koje se koriste za ishranu zabranjena je.

Zato nije opravdano tvrditi da je meso brzorasnog pileta automatski puno hormona ili nebezbedno za jelo.

Ova rasprava prvenstveno se odnosi na dobrobit životinja, uslove u kojima rastu i cenu takvog načina proizvodnje.

Kada sledeći put kupite pile, setite se jednog broja

Trideset tri dana.

Toliko je, u odgovarajućim uslovima uzgoja, potrebno da pile od približno 50 grama dostigne težinu od oko dva kilograma.

Za proizvođače to znači bržu proizvodnju. Za kupce često znači pristupačniju piletinu.

Ali za deo životinja takav rast može da predstavlja ozbiljno opterećenje.

Zato Danska sada otvara pitanje koje se ne tiče samo jedne farme ili jedne zemlje.

Koliko brzo treba da raste životinja da bismo imali jeftinije meso i gde bi trebalo povući granicu?

Odgovor na to pitanje mogao bi u narednim godinama da promeni način na koji se piletina proizvodi širom Evrope.