Zamislite da krenete čamcem do susednog ostrva, na put koji traje svega sat vremena, a kući se ne vratite puna tri meseca. Upravo to dogodilo se grupi od devetoro ljudi iz Mikronezije. Oluja ih je odnela na otvoreni Pacifik, a kada su spasioci već izgubili svaki trag o njima, dogodilo se nešto neverovatno. Posle približno 5.400 kilometara plutanja, pronađeno je petoro preživelih, među kojima i dvoje dece. Sudbina preostale četvorke još nije razjašnjena.

Sve je počelo 30. jula, jednog sasvim običnog dana.

Devetoro ljudi ukrcalo se u mali čamac, dug oko šest metara, kako bi prešli od ostrva Murilo do ostrva Ruo, u Saveznim Državama Mikronezije.

Putovanje je trebalo da traje samo sat vremena. Niko nije očekivao da će se pretvoriti u tromesečnu borbu za život.

Međutim, tokom plovidbe zahvatila ih je oluja i odnela daleko od planirane rute.

Umesto da stignu na susedno ostrvo, našli su se na ogromnom Pacifiku, u čamcu koji nije bio namenjen tako dugom putovanju.

Tražili su ih deset dana, a onda je potraga obustavljena

Kada se čamac nije vratio, pokrenuta je velika potraga.

Američka obalska straža, uz pomoć mornarice i ratnog vazduhoplovstva, pretraživala je ogromno područje okeana.

Za deset dana pretraženo je približno 85.700 kvadratnih kilometara.

Ali od čamca nije bilo ni traga.

Potraga je obustavljena 9. avgusta.

Za porodice nestalih počelo je mučno čekanje. Nisu znale da li su njihovi najmiliji živi, gde su završili niti hoće li ih ikada ponovo videti.

A za to vreme, mali čamac nastavio je da pluta hiljadama kilometara daleko od kuće.

Pronašli su ih na drugom kraju Pacifika

U nedelju, 1. novembra, stanovnici ostrva Fening, koje pripada državi Kiribati, primetili su čamac u moru.

Kada su mu prišli, zatekli su petoro živih ljudi – trojicu odraslih muškaraca i dvojicu dečaka.

Bili su iscrpljeni, dehidrirani i ozbiljno neuhranjeni.

Iza njih su bila gotovo tri meseca na otvorenom moru i put od oko 5.400 kilometara.

Preživeli su odmah prebačeni na kopno, gde im je pružena medicinska pomoć.

O njima se potom pobrinuo i pastor lokalne crkve, koji im je obezbedio smeštaj i pomoć.

„Mogu da se nasmeše, žele da jedu“

Medicinska sestra Paukin Tororo, koja je učestvovala u njihovom zbrinjavanju, ispričala je australijskom ABC-u da su svih petoro bili u veoma lošem stanju.

Zbog teške dehidratacije dobili su infuziju, a prvi znaci oporavka ubrzo su postali vidljivi.

„Mogu da pomeraju glavu, mogu da se nasmeše. Pokazuju da žele da jedu“, rekla je ona.

Posle toliko vremena provedenog na moru, i ti mali znaci bili su ohrabrujući.

Ipak, lokalni zvaničnici smatraju da je preživelima potrebna dodatna medicinska nega, zbog čega je predloženo njihovo prebacivanje na ostrvo Kiritimati, gde postoje bolje mogućnosti za lečenje.

Kako su uspeli da prežive tri meseca?

To je pitanje koje sada svi postavljaju.

Kako su dolazili do pitke vode? Čime su se hranili? Kako su izdržali oluje, sunce i toliko vremena daleko od kopna?

Odgovori još nisu poznati.

Preživeli zasad nisu javno govorili o onome kroz šta su prošli i zamolili su da se poštuje njihova privatnost.

Zbog toga se još ne zna kako su uspevali da dođu do hrane i vode, niti šta se sve događalo tokom njihovog tromesečnog plutanja.

Ali jedna stvar je sigurna – pronađeni su živi na mestu udaljenom hiljadama kilometara od ostrva sa kojeg su krenuli.

A gde su ostala četvorica?

Vest o spasavanju petoro ljudi donela je ogromno olakšanje njihovim porodicama, ali i otvorila bolno pitanje.

Na čamcu je, podsetimo, bilo devetoro putnika.

Šta se dogodilo sa preostale četiri osobe, još nije zvanično razjašnjeno.

Nadležni nisu saopštili okolnosti njihovog nestanka, a preživeli još nisu izneli svoju priču.

Guverner mikronezijske države Čuk, Aleksander Narun, zahvalio je svima koji su učestvovali u spasavanju i poručio da se molitve nastavljaju i za četvoro ljudi koji nisu pronađeni.

Istovremeno su započeti razgovori sa vlastima Kiribatija kako bi petoro preživelih moglo da se vrati kući.

Jedan sat pretvorio se u tri meseca

Priča o ovom čamcu još nije završena.

Petoro ljudi uspelo je da se vrati među žive posle gotovo tri meseca izgubljenosti na ogromnom okeanu. Njihove porodice, koje su od kraja jula čekale bilo kakvu vest, konačno su čule da su pronađeni.

Ali četiri porodice i dalje čekaju odgovore.

I možda upravo to ovu priču čini toliko potresnom.

Devetoro ljudi krenulo je na put od jednog sata. Tri meseca kasnije, petoro je spaseno, a za četvoro se još ne zna šta im se dogodilo.