Ovo pitanje pokrenulo je veliku raspravu na društvenim mrežama, a brojni korisnici podelili su lična porodična iskustva.

Sve je počelo objavom žene koja je priznala da je njena majka prepustila svoj nasledni deo bratu, ali da ni danas nije sigurna da li je takva odluka bila ispravna.

Dok su jedni smatrali da nasledstvo treba podeliti na jednake delove, drugi su isticali da postoje okolnosti u kojima odricanje može biti opravdano.

Jedan muškarac naveo je da je čak uticao na svoju majku da se ne odrekne nasledstva, dodajući da ni od svoje sestre nikada ne bi očekivao takav potez.

Sličan stav imala je i korisnica koja je istakla da su njeni roditelji troje dece, ćerku i dva sina, tretirali jednako i svima ostavili isti deo imovine.

Ipak, bilo je i drugačijih iskustava. Jedan učesnik rasprave ispričao je da su se njegova baka i deda odrekli nasledstva u korist braće koja su ostala na porodičnom imanju i nastavila da ga obrađuju. Kako je objasnio, takve odluke doneli su dobrovoljno, jer su smatrali da je pravedno da imovina pripadne onima koji su ostali da brinu o njoj.

Druga korisnica otkrila je da su ona, sestra i brat svoje nasledne delove prepustili jednom bratu, uz zajednički dogovor, zbog čega se, kako kaže, ne kaje.

Međutim, posebno emotivan komentar odnosio se na majku koja se odrekla nasledstva u korist sestre, da bi nakon njene smrti izgubila kontakt sa porodicom, dok je imovina na kraju pripala sestrinom sinu.

Upravo zato mnogi smatraju da odricanje od nasledstva nije jednostavna odluka i da posledice mogu biti dugoročne.

Rasprava je pokazala da ne postoji univerzalan odgovor: dok jedni insistiraju na jednakosti, drugi smatraju da porodične okolnosti, briga o roditeljima i materijalni položaj naslednika mogu uticati na dogovor.