Iz nekog razloga, dok su dani kraći i tmurniji, teško je reći „ne“ slatkišima, i to nije samo pitanje slabosti volje.

Naše telo u zimskim mesecima traži dodatnu energiju. Hladnoća i manjak sunčeve svetlosti utiču na hormone i metabolizam, pa mozak traži brze izvore energije. Šećer i ugljeni hidrati to pružaju momentalno, stvarajući osećaj zadovoljstva i topline. U prevodu – slatkiši postaju kratkotrajna energija i emocionalna uteha.

Pored fiziološkog razloga, tu je i psihološki faktor. Zimi dani mogu biti tmurni, a svetlost retka. Nedostatak sunčeve svetlosti utiče na serotonin – hormon sreće. Slatkiši podižu nivo ovog hormona, pa automatski osećamo prijatniji, topliji efekat kada ih jedemo. To je prirodan način tela da se izbori sa zimskom depresijom i padom energije.

Još jedan faktor je socijalni i kulturološki. Zima donosi praznike, okupljanja i tradiciju punu slatkiša. Navike nas uče da su čokoladice, kolači i pečeni slatkiši deo meseaca kada je hladno i kada je potrebno zagrejati dušu.

Sledeći put kada primetite da ne možete da odolite slatkišu dok napolju pada sneg, znajte – to je telo koje traži energiju, mozak koji traži utehu, i hormoni koji traže balans. Nije greška, nije slabost – to je jednostavno prirodan odgovor organizma na zimu.