Danas, 29. januara, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Časne verige, dan kada je Sveti apostol Petar bio okovan od strane kralja Iroda.

Verige u koje je bio okovan apostol Petar postale su simbol božanske moći i izlečenja.

Box: Hrišćani vekovima čuvaju ove verige
, verujući da donose čuda i izlečenje onima koji ih dodirnu. Mnogi su se izlečili dodirom ovih svetih veriga, zbog čega su one postale predmet dubokog poštovanja i čuvanja u crkvenoj tradiciji.

U narodnoj tradiciji postoji verovanje da je čak i Sveti Sava bio okovan, te da je, oslobođen, sačuvao te verige kako bi lečio ljude.

Naravno, postoji i priča o susretu između Svetog Save i Svetog Petra, kada su razmenili okove, Sveti Sava je Petru dao hladne verige, a Petar njemu vruće, kako bi zimi bilo toplije, a leti hladnije.

Box: Image

U mnogim delovima Srbije,

Box: Časne verige su vrlo poštovano praznično
vreme, uz obeležavanje različitih običaja i verovanja.

U Popovom polju i Gornjoj Pčinji, vernici ne obavljaju teže poslove, a žene poste.

Na Kosovu i Metohiji praznuju ovaj dan da bi se sprečila kuga, a stočari traže zdravlje za svoju stoku. U nekim mestima, ljudi prskaju stoku sa vodom pre zore, verujući da će to obezbediti zdravlje njihovoj stoci tokom zime.

Verovanja o Časnim verigama takođe uključuju narodne običaje koji ukazuju na to da zveri neće napadati ljude na ovaj dan, a da se odela ne smeju šiti, jer se smatra da osoba koja nosi takvo odelo može poginuti od groma.

Takođe, prema narodnim verovanjima, od ovog dana počinje da se menja vreme, a Bog usijanim verigama zagreva zemlju, što donosi blaže vreme.

Časne verige ostaju duboko ukorenjene u tradiciji i verovanjima srpskog naroda, koji ih smatra za zaštitu, lečenje i moćne simbole vere.

BONUS VIDEO:

Box: Video