Pre 15 godina, 3. februara 2010. godine u svojoj 71. godini života umro je Jovan Bulj, legendardni beogradski saobraćajac.

Imao je najgraciozne pokrete pri regulisanju saobraćaja, čime je privlačio veliku pažnju svih prolaznika, ali i vozača.

Pored svojih autentičnih pokreta imao je i veoma upadljivu uniformu, čisto belu, sa belim rukavicama i belim šlemom, a osmeh i ljubaznost je uvek „nosio“ sa sobom.

Iako se nagađalo da je završio baletsku školu, za svoje pokrete govorio je da su zaslužni aktivno bavljenje sportom, fudbalom i rukometom, ali i ljubav prema poslu.

Njegovo radno mesto bilo je uglavnom na izlasku iz Terazijskog tunela, kod Doma omladine, na Terazijama i kod Londona u Kneza Miloša. 

Njegova pojava toliko je postala upečatljiva da krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina ulice Beograda nisu mogle da se zamisle bez njega. 

Svako njegovo regulisanje saobraćaja, Beograđani su posmatrali kao najuzbudljiviju predstavu i pobrao sve simpatije sugrađana. 

Zbog ovoga su i novine počele da pišu o njemu, postao je zanimljiv televiziji, a i van granica naše zemlje.

Na ulici Beograda, dok je obavljao svoj posao, zapazio ga je i gradonačelnik Londona koji je bio u poseti našem gradu. Impresioniran njegovim pokretima i izgledom pozvao je Jovana u London i tada je svoje umeće pokazao na čuvenom Pikadili trgu.

Nakon toga, Jovanova karijera ipak je krenula nizbrdo, zašto, još uvek niko ne zna pravu istinu. 

Prvo je sa najprometnijih ulica premešten na manje prometne ulice, a po gradu se pričalo da jer je privlačio previše pažnje i stvarao velike gužve oko sebe. Penzionisan je sa samo 41 godinu, što je medijima dalo povod za spekulisanje o tome kome je njegova popularnost smetala. 

Nakon toga radio je kao prodavac u trafici u bloku 70 na Novom Beogradu i kao čuvar parkinga ispred splavova na Savskom keju.