Razorni zemljotres magnitude sedam koji je pogodio područje Tibeta, odneo ljudske živote i prouzrokovao veliku materijalnu štetu, ponovo je skrenuo pažnju na snažne tektonske procese koji se odvijaju ispod Zemljine površine.

Geolog i penzionisani profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Milovanović objasnio je za Radio Beograd zbog čega su pojedini delovi planete izloženi čestim i razornim zemljotresima, ali i kakva je situacija na Balkanu.

Da li je Zemlja postala seizmički aktivnija?

Govoreći o globalnoj seizmičkoj aktivnosti, Milovanović je naveo da deo geologa smatra da je tokom poslednjih dvadesetak godina prisutan intenzivniji period oslobađanja energije iz Zemljine unutrašnjosti.

Prema njegovim rečima, moguće je da je reč o dugotrajnijem prirodnom ciklusu.

– Većina geologa, među njima sam i ja, smatra da je to jedan period kada se energetsko stanje koje je poremećeno, koje se dugo godina tako stvaralo, sada oslobađa i da će u narednom periodu, možda za 10–20 godina, stepen ili broj zemljotresa biti znatno manji – rekao je Milovanović.

Ipak, nauka ne raspolaže pouzdanim metodama kojima bi mogla da predvidi kada će se određeni zemljotres dogoditi.

Gde su najopasnije zone na planeti?

Profesor objašnjava da se najintenzivniji zemljotresi uglavnom javljaju u oblastima u kojima se jedna tektonska ploča podvlači pod drugu.

Takva područja nalaze se u Srednjoj Americi, Japanu, na Filipinima i Kamčatki.

Na tim mestima dolazi do nagomilavanja velikih količina energije, koja se povremeno oslobađa kroz snažna podrhtavanja tla.

Slični procesi odvijaju se i u širem prostoru između Afrike i Evroazije.

Afrička tektonska ploča pomera se prema Evroazijskoj, a posledice tog kretanja osećaju se duž velikog pojasa koji obuhvata Sredozemlje, Iran, Avganistan i područje prema Indiji.

Da li Balkanu preti snažan potres?

Kada je reč o Srbiji i Balkanu, Milovanović ističe da je naš region udaljeniji od najaktivnijih tektonskih zona.

To, međutim, ne znači da su zemljotresi isključeni.

– Mi smo u senci događaja, što je dobro, mada je na ovom prostoru bilo puno zemljotresa. Ne očekuju se zemljotresi visokog intenziteta, ali se ipak očekuju i moramo biti budni – objasnio je profesor.

On podseća da je geološka prošlost Balkana složena i da su na ovom prostoru postojale velike promene u rasporedu kopna i mora.

Jedna od njih povezana je sa nekadašnjim okeanom Tetis, čiji su ostaci i geološke strukture imali važnu ulogu u oblikovanju današnjeg regiona.

Zbog tih procesa i na Balkanu postoje zone u kojima može doći do oslobađanja tektonske energije.

Može li nauka da predvidi zemljotres?

Uprkos napretku tehnologije i razvoju savremenih seizmoloških instrumenata, naučnici još nisu u mogućnosti da pouzdano odrede tačan datum, vreme i mesto budućeg zemljotresa.

Milovanović objašnjava da je jedan od glavnih razloga to što se tektonski procesi odvijaju na velikim dubinama, u delovima Zemljine kore koji nisu dostupni neposrednom posmatranju.

Zbog toga se stručnjaci oslanjaju na seizmološka merenja, geološke analize i podatke o prethodnim potresima.

Svaki novi registrovani zemljotres pruža dodatne informacije o kretanju tektonskih ploča i seizmičkim karakteristikama određenog područja.

Profesor je istakao i značaj Republičkog seizmološkog zavoda Srbije, čiji su instrumenti povezani sa evropskim i svetskim mrežama za praćenje zemljotresa.

Kako se pripremiti za zemljotres?

Milovanović naglašava da je, bez obzira na nemogućnost preciznog predviđanja potresa, važno da građani budu upoznati sa pravilima ponašanja u slučaju zemljotresa.

– Trebalo bi uvek biti spreman kao da će se, ne daj Bože, zemljotres sutra dogoditi – poručio je profesor.

Prema njegovim rečima, u velikim stambenim i poslovnim zgradama trebalo bi da postoje jasna uputstva o ponašanju tokom zemljotresa, slično pravilima koja već postoje za slučaj požara.

Posebno je ukazao na značaj edukacije dece i građana, kako bi u kriznim situacijama znali kako da reaguju i smanje mogućnost povređivanja.

Praćenje seizmičke aktivnosti od ključnog značaja

Milovanović smatra da je za bolje razumevanje zemljotresa neophodna saradnja stručnjaka iz različitih naučnih oblasti, uključujući geologiju, geofiziku i seizmologiju.

Istakao je da su praćenje prirodnih procesa i stalno unapređivanje sistema merenja važni za procenu seizmičkih rizika.

Iako se na Balkanu ne očekuju zemljotresi intenziteta kakav se javlja u najaktivnijim tektonskim zonama sveta, profesor upozorava da se mogućnost potresa ne sme zanemariti.

Njegova poruka je da stanovništvo treba da bude informisano i pripremljeno, bez stvaranja nepotrebne panike.

Izvor: RTS, Blic