Za pravoslavne Srbe, krsna slava je više od običaja – to je duhovni zavet i porodični praznik posvećen svetitelju zaštitniku. Slava izražava pripadnost Hristu i Crkvi, okuplja porodicu u molitvi, osvećuje dom i podseća na tradiciju koja se prenosi s kolena na koleno.

Ipak, u modernom društvu, sve češće se postavlja pitanje: da li se danas slava zaista slavi ili je samo „obeležava“? Mnogi se drže forme – postave ikonu, upale kandilo – dok su trpeze, muzika i alkohol u centru pažnje, a duhovna suština često izostaje. Na taj način, svetiteljski praznik može da se pretvori u događaj koji s hrišćanstvom nema nikakve veze.

Na ovu pojavu upozorava otac Rafailo Boljević, čije reči ne ostavljaju ravnodušnim:

“Vi danas imate potpuno paganske atmosfere u mnogim domaćinstvima. Gori tamo kandilo, ima tamo ikona, ali samo da bi stvar bila još grđa – veze sa Crkvom nema. Danas đavo posebno uživa u tim našim slavama. Navede domaćina, rašrafi ga, nauči ga i onda on slavi u demonskom odelu svetitelja kome se na taj način izruguje.”

Posebno zabrinjava što mnogi slave slavu, a da nisu ni kršteni, što znači da nemaju osnovnu pripadnost Crkvi.

“Dolazi u hram sa svojom porodicom, donosi kolač, a nije kršten. Taj čovek je obmanut. Neko ga je uveo u prostor, ali on ni kršten nije. Imamo jednog koji je sve prevazišao – došao u manastir sa kesom pšenice kupljenom u prodavnici, neotpakovanom! Došao da radimo… ne znam ni ja šta. Ali, to nije jedan čovek – on je jedan od mnogih.”

Sveštenik zagrmeo na srpske domaćine

Nažalost, neretko se na slavama pojavljuju scene koje s hrišćanskom verom nemaju nikakve veze, pa čak ni sa osnovnim moralom:

“Imamo ljude koji se na rođenim slavama drogiraju, dok u pozadini ‘bije’ tehno. I sve to, braćo i sestre, kada bi se izvuklo, taj snimač, kada bismo mi to sabrali – to bi bio zvuk pakla. To bi bio onaj škrgut zuba, to bi bila ona vriska koju će naslediti svi oni koji tako govore, koji tako misle, koji tako veruju.”

Otac Rafailo ističe da danas više nego ikada treba podsetiti na pravu suštinu slave: liturgiju, molitvu, pričešće, pokajanje i post. Slava se ne slavi zbog običaja – ona se slavi radi Boga.

“Gospod sve to sluša, sve to čuje i granicu podvlači.”

(

BONUS VIDEO