Prve promene pokrenute su u Beogradu, a savremene tehnologije mogle bi da omoguće i drugim gradovima da od otpada dobijaju energiju — jeftiniju struju i grejanje, uz istovremenu zaštitu reka, šuma i zemljišta.

Evropski primeri pokazuju kako otpad postaje energija

U Evropi su energane na otpad postale ključni element modernog upravljanja otpadom i proizvodnje energije. U mnogim gradovima one više nisu samo industrijska postrojenja već i zanimljive javne površine. Jedan od najpoznatijih primera nalazi se u Kopenhagenu. Energana Kopenhil, jedna od najčistijih i najmodernijih u svetu, godišnje spali oko 440.000 tona otpada i pretvara ga u električnu i toplotnu energiju. Objekat je pretvoren u brdo sa zelenom ski-stazom dugom 450 metara, koju svake godine poseti između 50.000 i 60.000 skijaša.

Sličan koncept primenjuje i Rim, gde je prošle godine najavljena izgradnja nove energane koja bi trebalo da bude završena 2027. godine. Ona će, osim proizvodnje energije, imati i javni multifunkcionalni prostor sa staklenicima, baštama i vidikovcem.

Beograd je prvi u Srbiji dobio ovakvo postrojenje. Energana u Vinči, puštena u rad ove godine, ima instalisanu snagu od 25 MW električne i 56 MW toplotne energije. Godišnje obrađuje oko 640.000 tona otpada, od čega se 340.000 tona koristi za proizvodnju energije. Prema rečima ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović, domaćinstva 50.000 Beograđana dobijajuće pet procenata električne i deset procenata toplotne energije iz otpada koji se ovde odlaže, odnosno spaljuje. Ona dodaje i da će se time godišnje smanjiti štetna emisija CO₂ u količini od 210.000 tona.

Da li su energane realno rešenje za gradove u Srbiji?

Koncept „otpad kao resurs“ zasniva se na ideji da se materijali koji bi završili na deponiji mogu ponovo iskoristiti ili pretvoriti u energiju. To je važno za održivo upravljanje resursima jer se smanjuje potreba za fosilnim gorivima i sprečava zagađenje. Prema podacima Konfederacije evropskih postrojenja za energiju iz otpada, u 2018. godini 497 energana u EU proizvelo je 41.000 GWh električne i 96.000 GWh toplotne energije — dovoljno za snabdevanje 19 miliona potrošača strujom i 16 miliona toplotnom energijom.

Prema procenama stručnjaka, Srbija bi sagorevanjem otpada mogla da pokrije oko tri odsto svoje potrošnje struje. O ovome govori i "Bela knjiga dobijanja energije iz otpada". Na njenom predstavljanju Helga Stoiber, stručnjak za termičke procese otpada u Austriji, istakla je:

- Najnovija direktiva Evropske unije predviđa da se do 2030. na deponije može plasirati samo 10 odsto komunalnog otpada. Sve ostalo mora da bude spaljeno ili reciklirano. U ovom trenutku osam zemalja to ispunjava, ostale su na putu ka tom cilju. Nivo zaštite životne sredine je izuzetno visok.

Srbija se na svom evropskom putu obavezala da unapredi sistem upravljanja otpadom, što uključuje planiranu gradnju još dve energane — u Nišu i Kragujevcu, predviđene Programom upravljanja otpadom za period od 2022. do 2031. godine. Jedna, u Beogradu, već radi.

Potreba za ovakvim rešenjima postoji i u drugim gradovima, među kojima je i Čačak. Nakon požara na regionalnoj deponiji „Duboko“ početkom godine i njenog zatvaranja 14. novembra, grad je privremeno odlagao otpad na transfer stanici „Prelići“, što je izazvalo negodovanje građana. Gradonačelnik Milun Todorović najavio je privremeno odlaganje otpada u Lapovu, Jagodini i Kniću, ali i izgradnju spalionice kao trajno rešenje. 

- Mislim da je trajno rešenje spalionica, ne samo za Čačak, već i za gradove veličine našeg grada. Imamo pozitivna iskustva iz Trsta, iz Celja, i trudićemo se da i mi to trajno rešimo - rekao je tom prilikom.

Međutim, izgradnja energane je složen i dugoročan proces koji zahteva detaljne analize i procenu isplativosti. Miodrag Gluščević iz Stalne konferencije gradova i opština objašnjava da gradovi koji žele energanu moraju jasno da utvrde da li imaju dovoljno otpada, kao i da li bi građani mogli da izdrže investiciju.

- Da bi uopšte mogle da uđu u razmatranje ovakvog pristupa u rešavanju problema otpada lokalne samouprave prvo moraju da sprovedu analize koje bi pokazale da li je to ekonomski isplativo. Time bi se videlo da li bi lokalna samouprava i korisnici mogli da izdrže toliku investiciju. Potrebno je da postoji dovoljna količina otpada u dugom vremenskom periodu, kao i dovoljan broj korisnika koji bi mogao tu invesiticju u ekonoskom smisli da izdrži. - naglašava on.

- To su dokumenti opština kojima mogu da se predvide količine i vrste otpada koji će nastati, i različite opcije rešavanja problema otpada. Ta rešenja mogu podrazumevati sakupljanje, izvlačenje nekih komponenti koje mogu da se vrate u ponovnu upotrebu, reciklažu, ili spalionice, odnosno energane. Imajući u vidu da je to strateško, i dugoročno rečenje, nakon sprovedene finansijske i analize količine opada, sledeća adresa je definitivno Ministarstvo zaštite životne sredine, jer takve invesitcije prevazilaze kapacitete pojedinačnih opština - dodao je Gluščević.