Misija KFOR-a (Kosovo Force) u okviru snaga

-a na Kosovu započela je 1999. godine, nakon NATO agresije na Jugoslaviju i potpisivanja Kumanovskog sporazuma. 

Prema

, KFOR je zadužen za obezbeđivanje sigurnog i bezbednog okruženja, zaštitu i slobodno kretanje svih zajednica na Kosovu, kao i za pomoć u povratku izbeglica i raseljenih lica. 

takođe učestvuje u zajedničkim vežbama i operacijama sa ovim institucijama kako bi unapredio koordinaciju u kriznim situacijama. 

Danas, više od dve decenije kasnije, KFOR se prilagodio promenjenim okolnostima, a kapaciteti misije se postepeno smanjuju. 

Komanda i struktura

Trenutni komandant KFOR-a je general-major Enriko Barduani iz Italije, koji je preuzeo dužnost 11. oktobra 2024. godine. Komandant misije se po pravilu menja na svakih godinu dana. 

Organizacija KFOR-a na terenu podeljena je na dve glavne regionalne komande. Regionalna komanda Istok (RC-E) ima sedište u Kampu Bondstil kod Uroševca i zadužena je za istočni deo Kosova. 

S druge strane, Regionalna komanda Zapad (RC-W) ima sedište u Kampu "Villaggio Italia" u Peći i odgovorna je za zapadni deo Kosova. Oba regiona funkcionišu uz učešće multinacionalnih jedinica sastavljenih od vojnika iz različitih zemalja, s posebnim fokusom na koordinaciju aktivnosti kao što su patroliranje, obezbeđivanje kritične infrastrukture i podrška lokalnim zajednicama.

Broj vojnika varira u zavisnosti od bezbednosne situacije, ali trenutno KFOR broji oko 4.443 vojnika iz 27 zemalja.

Među njima, Italija ima najveći kontingent sa 1.322 vojnika, dok Sjedinjene Američke Države učestvuju sa 572 vojnika.

Ostale zemlje koje doprinose snagama KFOR-a uključuju Albaniju, Austriju, Belgiju, Bugarsku, Kanadu, Hrvatsku, Češku Republiku, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Grčku, Mađarsku, Irsku, Litvaniju, Luksemburg, Crnu Goru, Holandiju, Norvešku, Poljsku, Portugaliju, Rumuniju, Sloveniju, Španiju, Švedsku, Švajcarsku, Tursku i Ujedinjeno Kraljevstvo.

 

KFOR na Kosovu ne poseduje tenkove i teško naoružanje

Za razliku od početka misije, KFOR danas koristi uglavnom lako naoružanje i oklopna vozila prilagođena mirovnim operacijama.

Teška artiljerija i tenkovi nisu deo standardne opreme KFOR-a, s obzirom na prirodu misije koja je usmerena na održavanje mira i stabilnosti, a ne na vođenje ofanzivnih operacija.

Od početka misije 1999. godine, kapaciteti KFOR-a su se postepeno smanjivali u skladu sa poboljšanjem bezbednosne situacije na terenu.

Na početku, KFOR je brojao preko 50.000 vojnika, dok danas ima oko 4.500 pripadnika.

Iako je misija Kfora i dalje prisutna kao ključni faktor mira i stabilnosti, njena uloga se sada fokusira na preventivne mere i podršku lokalnim partnerima.

"Bondstil" se smanjuje

Miroslav Lazanski, poznati srpski novinar i vojni analitičar, u svojoj kolumni iz 2013. godine

, ističući da je od osnivanja 1999. godine značajno smanjila kapacitete.

Prema njegovim rečima, neki objekti i smeštajni kapaciteti su demontirani, što ukazuje na postepeno smanjenje aktivnosti u bazi. 

Neki objekti i smeštajni kapaciteti u međuvremenu su demontirani, reklo bi se da Bondstil polako odumire. Na početku je misija imala 50.000 ljudi, a danas je na Kosovu oko 5.000 pripadnika Kfora.", pisao je Lazanski.

BONUS VIDEO