Mesecima je javnost slušala tvrdnje o navodnoj upotrebi zvučnog topa na protestu 15. marta. Optužbe su iznošene kao činjenice, tražene su međunarodne istrage, a Srbija predstavljana kao država koja je protiv sopstvenih građana upotrebila zabranjeno sredstvo.

Sada, međutim, istraga Višeg javnog tužilaštva otvara potpuno drugačiju sliku.

Prema navodima Tužilaštva, priča o zvučnom topu nije nastala spontano nakon protesta, već se o njoj govorilo još na plenumu održanom 22. januara 2025. godine. Kako se navodi, tada je razmatrana mogućnost plasiranja narativa koji bi izazvao reakciju međunarodne javnosti i institucija Evropske unije, uz optužbe da su srpske vlasti upotrebile zvučni top protiv demonstranata.

Posebno zabrinjavaju tvrdnje da su pojedini učesnici blokada navodno prolazili kroz simulacije reakcija na dejstvo zvučnog topa, što bi moglo da objasni scene i snimke koji su kasnije predstavljani kao dokaz njegove upotrebe.

Ukoliko se ovi navodi potvrde, više se neće postavljati pitanje da li je zvučni top upotrebljen, već ko je i zašto mesecima gradio priču koja je uznemirila građane, obmanula deo javnosti i nanela ozbiljnu štetu ugledu Srbije.

Politička borba podrazumeva različite stavove, kritiku i proteste. Ono što ne može da bude deo demokratske borbe jesu svesno širenje neistina, izazivanje panike i pokušaji obmanjivanja domaće i međunarodne javnosti zarad političkih ciljeva.

Zbog toga je od ključnog značaja da nadležni organi do kraja rasvetle ceo slučaj i utvrde odgovornost svih koji su eventualno učestvovali u planiranju, organizovanju i širenju ove priče. Ukoliko je reč o smišljenoj obmani, onda odgovornost ne sme ostati samo politička, već i zakonska.

(24sedam)