Pre nekoliko dana potpuno je pala u vodu laž o "Sarajevo safariju". 

Italijanski tužioci koji istražuju navode o takozvanom "Sarajevo safariju", odnosno optužbe da su strani državljani tokom rata u Bosni i Hercegovini plaćali kako bi pucali na civile tokom opsade Sarajeva, za sada nemaju dokaza da zatraže suđenje protiv osumnjičenih, rekao je izvor upoznat sa istragom, a preneo je Rojters. Opširnije o tome u POSEBNOJ VESTI. 

Povodom novih informacija oglasio se i nemački novinar i dugogodišnji dopisnik Frankfurter Allgemeine Zeitunga Mihael Martens.

 - Iznenađenje, iznenađenje. Rojters javlja da italijansko tužilaštvo trenutno nema dovoljno dokaza da pokrene suđenje u slučaju navodnog „Sarajevo safarija“ (bogati turisti koji iz zabave ubijaju ljude). Naravno da nema. Cela priča je loša šala - napisao je Martens na društvenoj mreži Iks.

A da podsetimo, ranije je o ovoj temi govorila i italijanska novinarka i publicistkinja Žanin Toski Maracani Viskonti, koja godinama proučava Balkan, rat u Bosni i Hercegovini, Kosovo i Metohiju i ulogu međunarodnih institucija u krizama koje su obeležile kraj dvadesetog veka.

Prošle godine u novembru progovorila je o aferi "Sarajevo safari".

Ona je u intervjuu za Srpski Ugao najpre istakla kako se nekadašnja Jugoslavija devedesetih godina našla u veoma teškom položaju i kako je na Zapadu postojala potreba da se konstruše neprijatelj koji bi opravdao korake suprotne međunarodnom pravu.

- Što se tiče filma "Sarajevo Safari", nisam ga gledala. Uvek prvo pitam ko finansira takav projekat. To obično objasni ton i smer priče - istakla je ona.

Potom je odgovorila na pitanje da li je ikada čula da se organizovao takozvani lov na ljude tokom rata u Bosni.

- Prve glasine sam čula 1994. godine i odnosile su se na takozvane "vikend borce". Pričalo se da ljudi iz Nemačke, Švajcarske i drugih zemalja dolaze da se bore po nekoliko dana uz svoju etničku stranu, pa se vraćaju svakodnevnom životu. Posle toga pojavile su se i priče o perverznim bogatašima koji navodno plaćaju da pucaju na civile. Pominjale su se čak i nekakve sarajevske turističke agencije. Ali to su bile samo glasine. Nikada nisam naišla na konkretan dokaz, bar ne na srpskim linijama iznad Sarajeva. I sama sam se pitala zašto se ta priča o "Sarajevoi safariju" izvlači sada posle tri decenije, ako je uopšte postojala. Prema italijanskom zakonu, sve bi to trebalo da bude zastarelo, osim ako ne pronađu neki pravni izuzetak. Vest je odjeknula kao kamen bačen u mirnu vodu i odmah izazvala talase - rekla je ona. 

Istakla je kako je imala osećaj povratka u 1992. godinu kada bi se jedna medijska bura stišala, a već bi se pojavila nova, obično da prikrije druge, mnogo problematičnije poteze u međunarodnom pravu i ljudskim pravima.

- Brisel već dugo želi da prevaziđe Dejton i napravi jedinstvenu državu u kojoj bi bošnjačka većina imala veći politički uticaj. To bi ubrzalo put Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Hrvati u Hercegovini već imaju dvostruko državljanstvo i faktički su deo evropskog prostora. Republika Srpska ostaje jedina prepreka, uprkos garantovanim pravima iz Dejtona. Ceo ovaj slučaj deluje kao pokušaj da se probudi emotivna reakcija javnosti. Kada se to postigne, lakše je nametnuti političke odluke koje bi inače teško prošle. Moguće je da se time priprema teren i za neki pritisak prema Srbiji - upozorila je Žanin Toski Maracani Viskonti.