Ne izbija iz Hrvatske! Dok svoju zemlju blati, Bjelogrlić ponovo pokazao da mu je sve tuđe bolje!

Dok se u Srbiji već godinama predstavlja kao moralni sudija države, društva i građana, Dragan Bjelogrlić ponovo je viđen u Hrvatskoj.

Nekadašnji miljenik publike, a danas jedno od najprepoznatljivijih lica ProGlasa i blokaderskog političkog aktivizma, fotografisan je danas na aerodromu u Puli. U letnjem izdanju, zavaljen u stolici i sa telefonom u ruci, Bjelogrlić je opušteno čekao let.

Ubrzo su usledile salve komentara. Pojedini korisnici društvenih mreža nazivali su ga „izdajnikom“, „propalim glumcem“, pa čak i „ustašom“, dok su se nizale i druge uvrede i pogrdna imena na račun glumca i reditelja.

„Ti si sramota za srpsko glumište, Bjelogrliću izdajniče“, samo je jedna od poruka koje su se pojavile na društvenim mrežama nakon objavljivanja fotografije iz Pule

Sama fotografija čoveka na aerodromu, naravno, ne bi bila vest. Ali kada je na fotografiji Dragan Bjelogrlić, a mesto radnje ponovo Hrvatska, teško je ne setiti se političkog puta čoveka koji je od glumca, producenta i reditelja čiji su projekti podržavani državnim novcem stigao do jednog od najglasnijih kritičara upravo te iste države.

Još je teže zaboraviti gde je izgovorio neke od svojih najtežih reči o Srbiji.

Iz Hrvatske Srbiju nazvao „zverinjakom“

Bjelogrlić je, kao jedno od lica ProGlasa, gostovao na Hrvatskoj radio-televiziji, gde je Srbiju opisao kao „zverinjak“ i „otetu državu“, dok je predsednika Aleksandra Vučića nazivao autokratom.

„Zverinjak - tako sam metaforički nazvao Srbiju jer su vlastodršci pobedili državu. Srbija je oteta država“, govorio je Bjelogrlić.

Pred hrvatskim kamerama nije govorio o filmu, glumi ili režiji. Govorio je o Srbiji. I to rečnikom koji će se ubrzo pokazati kao mnogo više od slučajne metafore iz jednog televizijskog intervjua.

Jer „zverinjak“ nije ostao u studiju HRT-a. Istu reč Bjelogrlić je ugradio u političko predstavljanje ProGlasa.

„Ja sam došao danas ovde, zajedno s ovim ljudima, da kažem da ne želim da živim u zverinjaku. Želim da živim u normalnoj Srbiji“, poručivao je.

Tako je glumac polako ustupio mesto političkom aktivisti, a ProGlas mu je dao pozornicu sa koje više nije tumačio napisane uloge, već je počeo da tumači čitavu Srbiju, njene građane, njihove izbore i njihovu političku svest.

Vremenom je postajalo sve jasnije kakvu Srbiju Bjelogrlić vidi kada se ugase kamere njegovih filmova, a uključe kamere političkih emisija i protesta.

U jednom od javnih nastupa govorio je o sukobu „primitivnog“ i „elitnog“, pominjući „nepismene i polupismene“ i praveći oštru društvenu podelu između onih koji, po njegovom viđenju, pripadaju eliti i onih drugih. Ranije su na red došli i građani van takozvanog „kruga dvojke“.

Kroz njegove političke istupe iznova se provlači ista nit. Kada većinska Srbija ne glasa, ne misli i ne govori onako kako politička i samozvana kulturna elita očekuje, iz Bjelogrlićevih reči lako se može steći utisak da problem više nije u poruci te elite, već u samim građanima koji je ne prihvataju.

Jednom je Srbija „zverinjak“. Drugi put se govori o „nepismenima i polupismenima“. Potom se građani dele na „primitivne“ i „elitne“, a oni koji ne pripadaju odabranom krugu postaju masa kojoj, valjda, tek treba objasniti šta je dobro za nju.

I upravo se tu možda krije najvažnija politička poruka čitavog Bjelogrlićevog puta od glumca do jednog od zaštitnih lica ProGlasa. Čovek koji tvrdi da se bori za demokratiju sve teže skriva netrpeljivost prema demokratskom izboru većine kada mu se taj izbor ne dopada.

Srbija „zverinjak“, ali državni milioni nisu smetali

Metafora o „zverinjaku“, a državni milioni nisu smetali

Posebno pitanje predstavlja odnos Dragana Bjelogrlića prema državi koju tako žestoko kritikuje.

Jer dok je pred hrvatskim kamerama stanje u Srbiji opisivao metaforom „zverinjaka“ i govorio o „otetoj državi“, njene institucije, javni servis i kompanije godinama su učestvovali u finansiranju i realizaciji projekata sa kojima je Bjelogrlić bio povezan.

O konkretnim iznosima javno je govorila tadašnja ministarka kulture Maja Gojković, koja je 2023. godine iznela podatke o državnoj podršci projektima koje je Bjelogrlić producirao ili režirao.

Prema podacima koje je tada iznela, filmovi koje je Bjelogrlić producirao ili režirao od 2013. do 2018. godine podržani su sa 105 miliona dinara na konkursima Filmskog centra Srbije. Ministarstvo kulture je, prema istim navodima, od 2007. do 2011. podržalo filmove i serije u kojima je bio producent ili reditelj sa ukupno 112 miliona dinara, dok su tri projekta kompanije „Kobra film“ tokom 2018. i 2019. kroz državne podsticaje podržana sa još 87.479.393 dinara.

Kada se saberu iznosi koje je tada navela Gojković, reč je o gotovo 305 miliona dinara državne podrške projektima koje je Bjelogrlić producirao ili režirao, odnosno projektima kompanije „Kobra film“.

Istovremeno, ni sam Bjelogrlić nije krio da je sarađivao sa RTS-om i Telekomom.

„U prethodnih deset godina sam radio i sa RTS-om, sa Telekomom“, govorio je tokom jednog od svojih nastupa u Hrvatskoj, dodajući da radi i sa Draganom Šolakom i United Media i da „jako dobro rade“.

I upravo se tu otvara paradoks koji prati njegov politički angažman.

Ako je država zaista „oteta“, kako je Bjelogrlić upravo u takvom sistemu godinama snimao, producirao i režirao, sarađivao sa RTS-om i Telekomom i razvijao neke od najvećih projekata svoje karijere?

Šta mu je tačno bilo zabranjeno? Koji film nije smeo da snimi? Koju političku rečenicu nije smeo da izgovori? Na koju televiziju nije mogao da ode?

Odgovora na ta pitanja u njegovim javnim kritikama nema.

Politike je, međutim, sve više.

ProGlas kao nova pozornica

Bjelogrlićev politički angažman svoju punu formu dobio je kroz ProGlas.

Inicijativa predstavljena kao građanska i nestranačka veoma brzo je postala jedan od važnih centara opozicionog političkog delovanja, dok je Bjelogrlić izrastao u jedno od njenih najprepoznatljivijih lica.

Sa skupova i javnih nastupa govorio je o državi, demokratiji, nasilju i društvu. Pojavljivao se na protestima, obraćao okupljenima i sve otvorenije zauzimao mesto u političkom životu Srbije, iako je ProGlas javnosti dugo predstavljan kao nešto izvan klasične politike.

O ulozi ProGlasa na protestima, pokušajima političkog usmeravanja studentskog nezadovoljstva, ali i o finansijskim vezama nevladinog sektora i organizacija povezivanih sa aktivnostima ljudi okupljenih oko ove inicijative javnost je itekako upoznata.

Prema javno dostupnim podacima  organizacije i strukture povezivane sa aktivnostima ProGlasa prihodovale su stotine miliona dinara, dok su se u pričama o finansiranju pojavljivali strani donatori i nevladine organizacije.

Pred javnošću se, međutim, uporno održavala slika spontane građanske pobune.

Iza te slike sve jasnije su se videli organizacija, politička infrastruktura, govornici i ljudi koji su odavno duboko zakoračili u političku borbu.

Među njima i Dragan Bjelogrlić.

Čovek koji je nekada pred kamerama tumačio likove postao je čovek koji sa političke bine pokušava da protumači čitav narod. I, sudeći po njegovim izjavama, često zaključi da je problem upravo u tom narodu kada ne misli kao on.

Protiv nasilja sa pravosnažnom presudom za nasilničko ponašanje

Možda se najveći paradoks Bjelogrlićeve političke transformacije ipak vidi u njegovoj ulozi borca protiv nasilja.

„Došao sam ovde danas da kažem 'ne' nasilju“, govorio je prilikom predstavljanja ProGlasa.

To je isti Dragan Bjelogrlić koji je pravosnažno osuđen zbog nasilničkog ponašanja nakon incidenta sa rediteljem Predragom Gagom Antonijevićem u hotelu u Nišu.

Snimak incidenta videla je čitava Srbija.

Kasnije, u februaru 2026. godine, Bjelogrlić se našao u centru još jednog incidenta, kada je burno reagovao nakon što mu je u jednom beogradskom lokalu prišao tiktoker Aleksandar Šulc i počeo da ga snima i postavlja pitanja. Povodom tog slučaja tužilac je naložio policiji da prikupi izjave učesnika i svedoka i pribavi snimke video-nadzora kako bi se utvrdilo postoje li elementi krivičnog dela ili prekršaja.

I upravo je tu teško izbeći ironiju.

Čovek sa pravosnažnom presudom za nasilničko ponašanje postao je politički simbol borbe protiv nasilja. Čovek koji govori o demokratiji deli društvo na elitu i „nepismene i polupismene“. Čovek koji Srbiju naziva „zverinjakom“ godinama je radio na projektima podržavanim novcem institucija te iste Srbije. Čovek koji nastupa u ime navodno spontane građanske pobune postao je jedno od zaštitnih lica ProGlasa i protestnog političkog aktivizma.

Sve su to delovi iste političke biografije koja se godinama gradi pred očima javnosti.

Hrvatska za aplauze, Srbija za pljuvanje

I sada - ponovo Hrvatska. Kod Dragana Bjelogrlića ona odavno više nije samo susedna zemlja ili turistička destinacija, već pozornica sa koje su odjekivale neke od njegovih najotrovnijih poruka o Srbiji. Upravo je pred hrvatskim kamerama svoju zemlju nazivao „zverinjakom“ i „otetom državom“, nudeći tamošnjoj publici sliku mračne, primitivne i zarobljene Srbije.

Zato se nameće pitanje čiji aplauz Bjelogrlić zapravo traži. Jer kada Srbiju nazivate „zverinjakom“, a njene građane delite na „primitivne“ i „elitne“, „nepismene i polupismene“, onda više ne kritikujete samo vlast - sudite čitavom društvu. A kada takve poruke izgovarate upravo u Hrvatskoj, teško je oteti se utisku da se dodvoravate onom delu tamošnje javnosti koji najradije sluša sve najgore o Srbiji.

Bjelogrlićevo pojavljivanje u Puli samo po sebi nije sporno. Svako ima pravo da putuje gde želi. Ali Hrvatska u njegovoj političkoj biografiji odavno nije samo destinacija.

Postala je publika pred kojom se pljuvanje po Srbiji, izgleda, najlakše pretvara u aplauz.

(24sedam)