Hrvatska i Srbija predstavljaju dve najznačajnije vojne sile u jugoistočnoj Evropi, ali razvijaju svoje oružane snage u potpuno različitim bezbednosnim okvirima – Hrvatska kao članica NATO-a, a Srbija kroz politiku vojne neutralnosti i saradnju sa Zapadom, Rusijom i Kinom.

Upravo te razlike ogledaju se u strukturi naoružanja, modernizaciji i vojnoj doktrini, navodi hrvatski tportal u opširnoj analizi.

Broj pripadnika

Jedna od najvećih razlika između dve vojske odnosi se na broj pripadnika. Vojska Srbije raspolaže sa približno 30.000 do 32.000 aktivnih pripadnika i oko 50.000 rezervista, dok Hrvatska vojska ima između 15.000 i 20.000 profesionalnih vojnika i približno 20.000 rezervista. Time Srbija ostvaruje značajnu brojčanu prednost u ljudstvu, što joj omogućava formiranje većeg broja borbenih jedinica i veću sposobnost dugotrajnog izvođenja kopnenih operacija.

Teško naoružanje

Kada je reč o kopnenim snagama, Srbija raspolaže većom količinom teškog naoružanja. Njenu oklopnu komponentu čine modernizovani tenkovi M-84AS1 i M-84, dopunjeni tenkovima T-72MS, dok se vatrena moć oslanja na samohodne haubice Nora B-52, višecevne raketne sisteme Oganj i Tamnava, kao i široku paletu domaćih oklopnih vozila, poput Lazara 3 i Miloša. Prema javno dostupnim procenama, Srbija raspolaže sa više od 240 glavnih borbenih tenkova i gotovo četiri puta više samohodne artiljerije nego Hrvatska.

S druge strane, Hrvatska vojska raspolaže manjim brojem tenkova M-84A4, ali poseduje kvalitetnu artiljeriju koju predvode nemačke samohodne haubice PzH 2000. Ovi sistemi ubrajaju se među najpreciznije artiljerijsko oruđe u Evropi zahvaljujući velikoj preciznosti, visokoj brzini paljbe i digitalizovanom sistemu za upravljanje vatrom.

Vojska Srbije

Prednost Srbije u protivvazdušnoj odbrani

Protivvazdušna odbrana predstavlja jedno od područja u kojem Srbija trenutno ima izraženiju višeslojnu zaštitu. Vojska Srbije raspolaže kineskim sistemom srednjeg dometa FK-3, modernizovanim sistemima Kub i Neva, kao i sistemom Pancir S1 za odbranu od aviona, helikoptera i bespilotnih letelica. Hrvatska protivvazdušna odbrana zasniva se na sistemima kratkog dometa Mistral 3 i modernizaciji sistema za nadzor vazdušnog prostora u okviru NATO-a, pri čemu se u velikoj meri oslanja na saveznički koncept integrisane protivvazdušne i protivraketne odbrane.

Odbrambena industrija

Srbija raspolaže razvijenijom odbrambenom industrijom koja proizvodi oklopna vozila, artiljerijske i raketne sisteme, bespilotne letelice i municiju. Izvoz vojne opreme predstavlja važan segment srpske privrede.

Sa druge strane, hrvatska odbrambena industrija specijalizovana je za proizvodnju jurišnih pušaka VHS-2, pištolja HS, zaštitne opreme, komunikacionih sistema, oklopnih vozila i različitih komponenti namenjenih tržištu NATO-a. Iako je njen proizvodni obim manji, hrvatske kompanije imaju značajno prisustvo na međunarodnom tržištu lakog naoružanja.