Međutim, dok se u javnosti podiže dimna zavesa i besomučno gura narativ o navodnom posrbljavanju i „opasnosti od Beograda“, u debeloj hladovini i potpunoj tišini odvija se jedan mnogo opasniji i podliji proces. Pod mantrom lažne evropeizacije i borbe protiv „velikosrpskog uticaja“, u Crnoj Gori se pred našim očima zida — hrvatski svet.

To je ta proverena operacija politike iz ptičje perspektive: napravi buku na istoku da niko ne bi gledao šta se valja sa zapada. Dok nam drže lekcije o tome kako Crna Gora ne sme biti „servis Beograda“, pojedini politički krugovi, ostaci bivšeg režima i njihovi medijski zaštitnici već godinama održavaju klasičan vazalski odnos prema Zagrebu. Odjednom, svaka protestna nota koja stigne sa Pantovčaka ili iz Banskih dvora u Podgorici se dočekuje sa savijenom kičmom, uz snishodljivi osmeh i paničnu spremnost na poslušnost. Kada iz Zagreba podignu obrvu, pola političke Podgorice dobije temperaturu.

Da li je ikome u Crnoj Gori palo na pamet da zapita kakve to „evropske vrednosti“ servira zvanični Zagreb kada najotvorenije diktira ko sme, a ko ne sme biti u vlasti u suverenoj državi kakva bi Crna Gora trebalo da bude? Histerija oko „malignog srpskog uticaja“ služi isključivo kao paravan za brutalno i neskriveno mešanje Hrvatske u unutrašnje stvari Crne Gore, uz redovne pretnje blokadom evropskog puta ako se ne ispuni svaka njihova želja.

Pogledajmo samo na šta liči ta „dobrosusedska“ ucena u praksi. Od besprizornog svojatanja Boke Kotorske i pokušaja brisanja njenog viševekovnog srpskog i pravoslavnog identiteta, preko otvorenog pritiska da se Crnoj Gori otme školski brod „Jadran“, pa sve do sramne i na divlje postavljene spomen-ploče u Morinju koju domaći „građanisti“ čuvaju kao zenicu oka svog. Kako to da se svako protivljenje hrvatskim ultimatumima odmah proglasi za radikalizam i nazadnjaštvo, dok se beskrajno povlađivanje zagrebačkim apetitima pakuje kao „prozapadna orijentacija“?

Licemerje je dovedeno do savršenstva. Kada Srbija izgradi bolnicu, pošalje vakcine ili investira, to se proglašava za „asimilaciju“ i „hibridni rat“. Sa druge strane, kada Hrvatska direktno ucenjuje Podgoricu rešavanjem pitanja granice na Prevlaci u svoju korist i otvoreno kadrira po crnogorskim institucijama, domaća NVO i medijska elita to naziva „strateškim partnerstvom“.

Stvar je jasna da ne može biti jasnija. „Srpski svet“ je postao obično strašilo za plašenje politički naivnih, babaroga kojom se maše pred Briselom, dok se iza te dimne zavese instalira sistem u kome Zagreb drži daljinski upravljač za ključne procese u Crnoj Gori. Svaki put kada čujete dežurne branitelje države kako vrište na samu pomisao o normalnoj saradnji i bratskim odnosima sa Srbijom, budite sigurni da u tom trenutku stoje u redu da klimnu glavom na novu direktivu iz Hrvatske.

Vreme je da se ova farsa ogoli i stvari nazovu pravim imenom. Crna Gora ne sme biti ničija kolonija, a ponajmanje poligon za lečenje tuđih geopolitičkih kompleksa i ostvarivanje uticaja pod maskom evroatlantskih integracija. Dimna zavesa se polako, ali sigurno razilazi. Narod u Crnoj Gori je odavno progledao i vrlo dobro vidi ko zaista brani suverenitet, a ko, pod izgovorom borbe protiv Beograda, gura Crnu Goru u status poslušne provincije onima koji na nju gledaju isključivo kao na svoju interesnu teritoriju.

(Borba.me)