Srbiju 12 godina razara zloupotreba i militarizacija medija, tj. javnog prostora, koji je okupirao Dragan Šolak.

Stvorivši United Media unutar istoimene Grupe, on je blokaderske lažovizije N1 i Nova S registrovao u Luksemburgu. Za njih je zvanično zaduženo luksemburško regulatorno telo za audiovizuelne medije (ALIA). To ih, međutim, nije sprečilo da iz svih oružja napadaju srpsko regulatorno telo REM, da ga kritikuju i da mu otežavaju rad, a da sa njim nemaju baš nikakve veze.

Cilj svega – političkog angažmana, militarizacije, ekstremizacije i polarizacije javnosti – od prvog dana postojanja lažovizija bio je ucena i klasični reket. Potvrda je stigla nakon izdaje sopstvenih podređenih i ekstremizovane publike od strane Dragana Šolaka. Siću za koju su ove trovačnice prodate on sada ulaže u fudbalski klub, i to na Malti!

Veze Dragana Šolaka sa Maltom postoje odavno. Iako mu je prebivalište zvanično u Švajcarskoj, a mediji registrovani u Luksemburgu, on se nije odlučio da sedište svoje imperije smesti u jednu od ove dve zemlje. Znajući da se bavi reketom i ucenama na najvišem mogućem nivou, vlasti ovih zemalja bi svaki njegov pokušaj odbile. Malta je, s druge strane, decenijama poželjna destinacija za secikese sa ovih prostora, koji tamo pokušavaju da uspostave imperiju.

Šolak je, ipak, odlučio da tamo imperiju preseli, nakon što je uspešno istrgovao i prodao baš sve koji su mu verovali, i to za novac koji u njegovom svetu može da se poredi sa sićom za pečeno suncokretovo seme na jednoj fudbalskoj utakmici beton lige.

U takvoj jednoj ligi, otprilike, igra klub koji se zove Żabbar St. Patrick FC. Ime ovog „fudbalskog giganta“ nikome u Srbiji nije poznato, a radi se o timu koji redovno zauzima sredinu tabele ne tako jakog malteškog fudbalskog prvenstva.

Kada je u pitanju Malta, treba se podsetiti samo toga da je Šolak i državljanstvo kupio za „siću“ u iznosu od 650.000 evra. I sve to da bi izbegao plaćanje poreza na dobit.

Međutim, vest da je ovo najnovija investicija Šolaka postavila je anonimni fudbalski klub u centar pažnje. Šolak ne preuzima i ne kupuje stvari koje ne može višestruko da preproda, izda i da pritom zaradi – Igor Božić, Adam Santovac, Draža Petrović, Žaklina Tatalović, Žana Bulajić, Danica Vučenić, Mladen Savatović i mnogi drugi znaju o čemu se radi.

Kako su korisni idioti zaposleni u United Media Šolaku poklonili imperiju, a da toga nisu bili ni svesni

Osim malteškog fudbalskog kluba, u vlasništvu Šolaka odranije su i engleski Sautempton, turski Gjoztepe, francuski Valensijen i Mali Coura iz Malija u Africi. Kroz izgradnju mreže Šolak širi svoj uticaj. Na potpuno isti način je kupio i uspostavio antisrpske trovačnice na Balkanu, stvarajući medijsku opoziciju Srbiji i savršen alat za reket i ucenu. Oprobani recept je poželjno reciklirati, jer dobitna kombinacija se ne menja.

Pre prodaje United Media je preimenovana u Adria News Network (ANN). Sve što je Šolak posedovao unutar te mreže: N1, Nova S, ustaški Danas, NATO Radar i montenegrinske Vijesti, đuture je prodato za 30 miliona evra.

Vrednost većinskog paketa akcija Żabbar St. Patrick FC, prema procenama, kreće se između 500.000 i 1.500.000 evra. Pregovori o kupovini su još u toku, ali ono što je poznato jeste da će novac od prodaje „novinara“, urednika, vozača, kamermana, pa čak i čistačica u sedištu u Westu 65 na Novom Beogradu, kao što su Turci prodavali roblje, biti „uložen“ u taj nepoznati fudbalski klub. Zapravo, ono što ostaje nakon što se Maltežanima isplati njihovo biće, bez plaćanja poreza, izvučeno sa računa.

Na taj način je ekipa pod komandom medijskih gaulajtera, Igora Božića i Slobodana Georgieva, svom gazdi zaradila preko 28 miliona evra, a ostala kratkih rukava i prstiju. Prljavi obrazi i savest ne mogu da se operu, ali je barem istina izašla na videlo.

Vrh N1 i svih drugih članica blokaderske lažovizije svesno je lagao svoje novinare i celu opozicionu javnost samo da bi branio Šolakovu imperiju. Kada je Šolak prodao United Grupu, oni su iz petnih žila skičali kako su „slobodni mediji pod udarom“, iako je jedina istina da je odlučio da dodatno zaradi, i ništa više od toga.

Kada je postalo jasno da i United Media mora da pronađe novog vlasnika, desilo se nezamislivo. Verovatno prvi put u istoriji sami „novinari“ su tražili kupca za svoje medijske kuće, ne pitajući tadašnjeg vlasnika da li je United Media uopšte na prodaju!? Tragikomična situacija pokazala je u kojoj meri su to korisni idioti jednog običnog prevaranta – Dragana Šolaka.

Situacija je bila uporediva sa podstanarom koji za nekretninu svog stanodavca pokušava da nađe kupca, a da stanodavac nije oglasio prodaju nekretnine.

Upravljački odbori tih „medija“, tj. militarizovanih sistema za uterivanje reketa, svesno su pristali da igraju igru širenja imperije. Mnogi su od toga dobro finansijski profitirali. Njihovo je bilo da u zabludi drže niže zaposlene, koji, kao i u svakoj prevari, čine pokretačku mašineriju na kojoj se neko bogati.

Upravo zato su najveći korisni idioti čitave priče ispali novinari, kamermani i ostalo osoblje kuća, koji su tako srčano gurali Šolakovu propagandu, a on ih je na kraju prodao za siću. Štaviše, i nakon prodaje nastavio je da ih obmanjuje i laže govoreći kako je nepravedno izbačen sa upravljačkih funkcija!?

Sve to novinari lažovizije ponavljali su kao papagaji. Na dobronamerne savete okoline da otvore oči i da samo pogledaju kako ih je gazda izdao, bili su spremni da započnu i fizički obračun u nameri da odbrane svog voljenog gazdu.

I koliko god njihova reakcija bila razumljiva – jer nije lako prihvatiti da si korisni idiot-pion u šahovskoj igri secikese koji je karijeru započeo kao prodavac pornografskog sadržaja na video-kasetama – utoliko je neshvatljivija opčinjenost publike i saučestvovanje u prljavom Šolakovom planu.

Srbija – zemlja čuda: Protivnici krupnog kapitala se kunu u žutog Šolaka

Većina opozicionih birača u Srbiji danas zalaže se za socijalnu državu – državu blagostanja. Bez obzira na stvarnu definiciju, oni tu državu vide kao zajednicu samoupravnog socijalizma i kapitalizma u kojem bi krupan kapital bio otet tajkunima i podeljen „narodu“.

Naravno, taj „narod“ je šačica opozicionara koji prvi stignu da ukradu fotelju iz Skupštine, drpe sliku iz hola ili zapale izborni materijal. Ukratko, to su oni kojima „nešto pripada“. Za svaki svoj neuspeh okriviće državu, od koje će ujedno očekivati socijalnu, zdravstvenu i svaku drugu zaštitu. U svojoj firmi žele gazdu koji isplaćuje plate, a ne zahteva da se radi. Stan bi trebalo da bude društveni ili barem izgrađen od strane preduzeća i poklonjen da mogu da ga prodaju kada krediti za holideje prevrše svaku meru.

E, baš takvi, osvešteni neokomunisti, koji po pravilu glasaju za Zeleno-levi front, ili su ekolozi, ili iz nostalgije žuto preduzeće, ili iz pragmatizma Đilasova stečajna uprava, a odnedavno su postali studentski svedoci, za sveca su proglasili jednog žutog – Dragana Šolaka.

Slika i prilika svega onoga što u Srbiji nije valjalo za vreme mračnog žutog režima od 2000. do 2012. godine za kratko vreme je postao ikona. „Robin Hud“ iz švajcarsko-malteško-slovenačkog sokaka došao je da obrne uloge! On krade od siromašnih i zadržava za sebe, ali to hipnotisanim gledaocima N1 i Nove S ne smeta. Sa ekrana ide dramatični ton i usplahireni glas koji ih podseća da imaju koga da mrze ako su impotentni, lenji, šizofreni; ako ih muž/žena vara; ako su debeli/mršavi; ako su „pali“ Čelzi za 10 hiljada; ako su udarili mali prst o nogaru stola...

Šolakova propagandna mašinerija je već godinama ponavljala mantru:

Šta god da ti loše ide,
potrebni su prsti brzi,
na N1 ti prebaci,
može Vučić da se mrzi!

Upravo na ovaj način stvorena je armija korisnih idiota koja je ogoljenu i čistu propagandu shvatila ozbiljno. Nema laži i obmane koju nisu izgovorili, a da stado nije blejeći i netremice klimalo glavom i odobravalo.

„A ja bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znah da se dogovaraju protiv mene: Oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo ga iz zemlje, da se ime njegovo više ne spominje“, zapisao je prorok Jeremija u 11. glavi, 19. stihu Svetog pisma, opisujući zaveru koju su njegovi sugrađani spremili protiv njega. On je, slep kod očiju i naivan, krenuo na klanje kao jagnje koje svom dželatu veruje do poslednjeg momenta.

Baš to je čitavoj armiji sledbenika učinio Dragan Šolak. Koristeći njihovu nepatvorenu mržnju prema Aleksandru Vučiću i iskrenu želju da čuju najgore bljuvotine protiv njega, a zapravo koristeći njihove ljudske slabosti, Šolak je stvorio nenaoružanu, ali militarizovanu vojsku.

Baš svi ekstremisti koji su pokušali da zapale žive ljude u Novom Sadu, da spale stambenu zgradu u Valjevu samo zato što su u prizemlju prostorije SNS-a, baš svi su strastveni uživaoci propagande lažovizije. Da li je to samo slučajnost?

Kako je moguće da neko ko se informiše samo iz jednog izvora, ponavlja floskule koje je tamo čuo dok čini krivično delo, npr. pokušava da ubije čoveka (kao što je to uradio Vladan Anđelković pucnjima u Milana Bogdanovića na platou ispred Skupštine), nije instruisan od strane tog „medija“ da to izvrši?

Ono što je učinjeno Srbiji od strane blokaderske lažovizije i Dragana Šolaka, bez obzira na to što je kao cilj imalo njegovo lično bogaćenje, u najmanju ruku je zločin protiv čovečnosti. Zarad punjenja džepova jednog tajkuna, Srbija je podeljena, a u jednom trenutku bila je na ivici građanskog rata.

Prevelika je to cena da bi jedan čovek bio „teži“ za 30 miliona evra. Izgleda da to razume samo jedna od strana podeljene Srbije. Na kraju ostaje nada da će se od strane Šolaka izdani i prodani propagandisti sa lažovizija dozvati pameti i da neće dozvoliti dalju instrumentalizaciju. Ipak je sada u fokusu „slavni“ Żabbar St. Patrick FC i red je da se na sumnjiv način preprodaju igrači za basnoslovne sume.