Vest da je Ratko Mladić preminuo u pritvorskoj jedinici u Hagu brzo je odjeknula u javnosti i izazvala potpuno različite reakcije.

Među njima se našla i objava blokadera koji je na društvenoj mreži X reagovao neposredno ispod vesti o Mladićevoj smrti.

Na snimku ekrana vidi se vest portala Nova.rs sa fotografijom Ratka Mladića i naslovom „Umro Ratko Mladić“, a odmah ispod nje ova skandalozna objava.

Umesto komentara ili političkog stava, objavljen je GIF čoveka koji igra, preko kojeg velikim slovima stoji poruka „Oh yes“.

1

Takva reakcija ostavlja malo prostora za dilemu da je vest dočekana sa zadovoljstvom, ali sama objava ne dokazuje da isti stav deli čitava studentsko-blokaderska lista.

Likovanje zbog smrti izaziva ozbiljna pitanja

Bez obzira na političke stavove prema Ratku Mladiću, javno iskazivanje zadovoljstva zbog nečije smrti predstavlja krajnje neprimeren način političke komunikacije.

Posebno kada takva poruka dolazi od osobe koja pretenduje da učestvuje u političkom životu i predstavlja građane.

Političke i istorijske podele u Srbiji oko Mladića postoje decenijama. Jedni ga vide kao ratnog komandanta koji je branio srpski narod u Bosni i Hercegovini, dok ga drugi posmatraju prvenstveno kroz pravosnažnu presudu Haškog tribunala.

Ali upravo zbog tako dubokih podela od ljudi koji žele javnu funkciju očekuje se dodatna odgovornost, a ne slavljenje smrti političkih ili istorijskih protivnika.

Ko je bio Ratko Mladić

Ratko Mladić bio je profesionalni oficir JNA, a tokom rata u Bosni i Hercegovini komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine.

Rođen je 1942. godine u Božinovićima kod Kalinovika. Vojnu karijeru gradio je u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, a početkom ratova na prostoru bivše Jugoslavije nalazio se na visokim komandnim položajima.

Haški tribunal optužio ga je 1995. godine. Nakon dugogodišnjeg skrivanja uhapšen je 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina i nekoliko dana kasnije izručen Hagu.

Prvostepenom presudom iz 2017. osuđen je na doživotni zatvor, a žalbeno veće je 2021. pravosnažno potvrdilo kaznu. Proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, dok nije proglašen krivim za genocid u drugim opštinama obuhvaćenim prvom tačkom optužnice.

Njegovo zdravstveno stanje poslednjih godina bilo je teško, a porodica je u više navrata tražila njegovo privremeno puštanje radi lečenja.

Politička borba ne opravdava slavljenje smrti

Reakcija blokadsera sada otvara i pitanje kakvu političku kulturu nude ljudi okupljeni oko studentsko-blokaderskog pokreta.

Kritikovati Mladića, njegovu ratnu ulogu ili osporavati način na koji deo javnosti gleda na njega legitimno je političko pravo. Isto važi i za potpuno suprotne stavove.

Međutim, likovanje nad smrću čoveka prelazi iz političke kritike u nešto sasvim drugo.

U društvu koje je već duboko politički podeljeno, ovakve objave teško mogu doprineti smirivanju tenzija. Naprotiv, mogu dodatno da prodube jaz između građana i pokažu koliko brzo politički sukob može da preraste u dehumanizaciju ljudi sa druge strane.

Upravo zato ova objava nije samo pitanje odnosa prema Ratku Mladiću. Ona je i pitanje standarda koje bi trebalo očekivati od ljudi koji žele da sutra donose odluke u ime građana Srbije.