Gotovo dve godine građanima Srbije blokade se predstavljaju kao borba za institucije, pravdu, odgovornost i „bolje društvo“. Međutim, reakcije koje su usledile neposredno nakon vesti o smrti Ratka Mladića dale su njihovim političkim protivnicima novi argument da iza tih parola postoji i mnogo dublji ideološki sukob oko toga kakva Srbija treba da bude.
Zeleno-levi front oglasio se saopštenjem u kojem je poručio da smrću Mladića „nije okončano pitanje odgovornosti“, uz zahtev državnim institucijama da spreče svaki pokušaj njegove glorifikacije u javnom prostoru.
Posebno je snažno odjeknula formulacija da porodicama žrtava, „za razliku od Mladića“, decenijama nisu pruženi pravda i dostojanstvo.
Nisu sačekali ni da se završi dan
Dok porodica Ratka Mladića i deo javnosti primaju vest o njegovoj smrti, politička polemika praktično je počela istog trenutka.
Novinarka Antonela Riha objavila je na mreži X fotografiju takozvanog „srebreničkog cveta“, simbola sećanja na žrtve Srebrenice, bez dodatnog komentara. Objava je usledila nekoliko sati nakon vesti o Mladićevoj smrti.
Kada se tome dodaju i druge reakcije predstavnika i simpatizera blokaderske političke scene, sve je teže tvrditi da se radi isključivo o protestnom pokretu usmerenom na nekoliko konkretnih zahteva.
Ratko Mladić je pravosnažno osuđen pred međunarodnim sudom, što je činjenica koja ne može biti izbrisana političkim stavom bilo koje strane. Ali isto tako je činjenica da njegova uloga, rat u Bosni i Hercegovini i odnos prema presudama decenijama izazivaju duboke podele u srpskom društvu.
Upravo zato način i trenutak političkih reakcija nakon njegove smrti imaju dodatnu težinu.
Od blokada do mnogo šire ideološke borbe
Mesecima se insistiralo da iza blokada ne postoji politička ideologija koja treba da bude nametnuta Srbiji. Međutim, kako vreme prolazi, sve češće se otvaraju upravo pitanja koja nemaju mnogo veze sa prvobitno deklarisanim zahtevima.
Sada je i smrt Ratka Mladića postala povod za ponovno otvaranje Srebrenice, ratova devedesetih, nacionalizma i odnosa Srbije prema sopstvenoj prošlosti.
Zbog toga se nameće pitanje koje će blokaderski pokret teško moći da izbegava: da li građani podržavaju samo njihove zahteve ili se od njih očekuje da u paketu prihvate i čitavu političku i ideološku platformu ljudi koji su se uz blokade okupili?
Tvrdnje da iza protesta stoje „strani mentori“ ili finansijeri ne mogu se predstavljati kao činjenica bez konkretnih dokaza o tome ko finansira koga i za koju aktivnost. Ali politička agenda domaćih aktera više nije skrivena – oni je sami javno iznose.
A reakcije nakon smrti Ratka Mladića samo su još jednom pokazale koliko je ona šira od parola koje su građani gotovo dve godine slušali na ulicama.
Komentari (0)