Nemam pisara ni drugih učenih ljudi, no ću ići od manastira do manastira i kazivati svakom kaluđeru i popu da u svakom manastiru zapišu da više nikad ko je Srbin Nemcu ne veruje, zapisao je knez Aleksa Nenadović po potpisivanju Svištovskog mira 1791. godine između Turske i Austrije. Ovakav odnos Nemaca prema Srbima ponavljao se mnogo puta kroz istoriju, a danas je opet na delu u punom obimu. Otvoreno mešanje u izborni proces u Srbiji kroz kreiranje Nemačke liste, otkriva krvavi plan Berlina da još jednom u Srbiji izazove krvoproliće.

Povezujući istorijske momente sa aktuelnim političkim trenutkom, jasno je zašto su, prema rečima Mila Lompara i Dejana Mirovića, upravo Nemci ti koji su skrojili tzv. studentsku listu.

Ono što se danas u narodu naziva Nemačka lista, politički frankenštajn levo-liberalnih antisrpskih figura koje računaju na glasove Srba patriota, viđeno je mnogo puta do sad. Ključna istina je da se završavalo pogubno po interese našeg naroda i države.

Uslov za Prvi svetski rat je bila okupacija BiH 1878. i 1908. godine od strane Austrije. Srbi su u toj državi bili građani drugog reda, okupirani i porobljeni. U toj zemlji je Austrija sprovodila program stvaranja bosanske nacije, direktno na štetu Srba.

To im nije bilo dovoljno pa su 1913. godine, opet na štetu Srba, stvorili novu državu - Albaniju, kako Srbi ne bi izašli na more. To je urađeno pod direktnim patronatom Berlina i Beča. Albanci su do današnjeg dana vazali Nemačke, uvek na štetu Srba i Srbije.

U Prvom svetskom ratu, koji je počeo napadom Austrije na Srbiju, stradalo je preko 1,4 miliona Srba. Klali su ih i vešali po Mačvi i Šumadiji. Nisu ostavljali ni bebe u kolevci. Bebe su im bile krive samo zato što su rođene kao Srbi.

Drugi svetski rat i preko 2 miliona ubijenih Srba

Ni u Drugom svetskom ratu Srbija nije izbegla "nemačku ljubav". Štaviše, Beograd je divljački bombardovan 6. aprila 1941. godine, a tom prilikom, namerno, uništena je Narodna biblioteka i skoro sva pisana građa, istorijsko pamćenje srpskog naroda.

Surova nacistička okupatorska ruka samo je u Srbiji sprovodila politiku 100 za jednog, gde je streljala 100 srpskih civila za jednog ubijenog i 50 za jednog ranjenog nacistu. Odmazde okupatora uključivale su i streljanja širom Srbije, od kojih su najpoznatiji Kragujevački, Kraljevački i Mačvanski masakr.

Preko 30.000 civila je streljano. Nacisti su regrutovali domaće Švabe, folksdojčere, šiptare baliste, bosanske muslimane i od njih stvarali SS jedinice. Kada se tome doda nemačka dozvola ustašama da sprovedu jedan od najstrašnijih genocida u istoriji, dolazimo do brojke od preko 2 miliona ubijenih Srba, zahvaljujući Nemcima.

Logori Staro Sajmište, Banjica, Crveni krst u Nišu, hercegovačke i dalmatinske kraške jame — sve to je nemačka zasluga.

Zversko ubistvo dva Srbina u Prizrenu nakon agresije

Nakon Drugog svetskog rata, 1991. godine, prilikom raspada Jugoslavije prva zemlja koja je priznala novu Nezavisnu državu Hrvatsku bila je upravo Nemačka. Srbi se dobro sećaju ustaškog "Danke, Dojčland" i šverca oružja pobunjenim ustašama da nastave što su započeli 1941. godine.Nemačka je naoružavala i bosanske muslimane, baš tako kako su stvorili krvavu Handžar diviziju.

Najteža sudbina od strane Nemaca ipak je zadesila Srbe na Kosovu i Metohiji. Tamo je Nemačka odigrala jednu od ključnih uloga u toku NATO agresije. Sve vreme, pre, tokom i posle agresije podržavali su terorističku OVK. Naoružavali su ih, skrivali, obučavali.

Na kraju novog kosovskog stradanja desio se i jedan od najstrašnijih događaja. Prvi nemački vojnik koji je opalio metak nakon Drugog svetskog rata, David Ferk, ubio je dvojicu Srba, Žarka Andrijevića, radnika Kosovo-vina i Slavka Veselinovića, namučenog izbeglicu iz BiH.

Ferk je na njih dvojicu u staroj žutoj Ladi ispalio preko 220 metaka. Ferk je odlikovan zlatnim ordenom Krsta časti Bundesvera, a slučaj je procesuiran pred sudom u Koblencu. Hladno, zločinački, on je rekao da nije ubio jer je hteo, već zato što je morao. Brutalno ubistvo opisano je kao samoodbrana.

Kako verovati starim krvnicima?

U jednom domaćem filmu, ironično, Srbin usred NATO agresije, pretpostavljajući da je pilot kojeg je zarobio Nemac, kaže: Ko će da udari na Srbina nego Nemac? Kako vam, bre više ne dosadi?!

Zaista, pitanje koje postavlja srpski narod je kako im ne dosade stalni napadi na Srbe. Kad će razumeti da Srbe ne mogu da unište i da su svi pokušaji uzaludni. Uzaludni su taman kao pokušaji Nemačke liste da pobedi na izborima u Srbiji uz podršku Berlina.

Da su Nemci kreatori haosa u Srbiji u poslednje dve godine svedočili su Milo Lompar i Dejan Mirović, ljudi koji se izdaju za patriote i od prvog dana podržavaju blokaderski pokret. To nisu rekle državne institucije niti neka vladajuća politička stranka.

Lompar i Mirović znaju kako stvari stoje iznutra. Zato, da li će Srbi zaista poći za Nemcima u novo stradanje? Ako neko i razmišlja u tom smeru trebalo bi da se seti reči kneza Alekse Nenadovića. Da se više nikada ne veruje Nemcu!

(24sedam)