Plenković, koji učestvuje na Samitu o proširenju EU, rekao je to za Euronjuz u trenutku kada evroskeptičari na krajnjoj desnici i krajnjoj levici, uključujući Mari Le Pen i Žan-Lik Melanšona, postižu snažne rezultate u anketama pred izbore 2027. godine.

Portal podseća da je devet zemalja kandidata – Albanija, BiH, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska i Ukrajina – za pridruženje EU, kao i da su njihovi pregovori o pristupanju u različitim fazama.

"Politički događaji mogu značajnije uticati na proširenje nego što iko danas može da zamisli“, rekao je Plenković i dodao: „Neki od birača i stranke se jasno protive tom procesu“.

Pored porasta evroskepticizma u Francuskoj, Plenković je istakao ustavne zahteve zemlje za odobravanje novih članica EU, što bi moglo da iskomplikuje buduća pristupanja.

Podsetio je da je francuski referendum o evropskom ustavu iz 2005. godine pokazao da birači mogu biti „manipulisani“, da pribegavaju „lažnim informacijama“ i da glasaju na osnovu „trenutne situacije u Francuskoj“ umesto na osnovu stvarnog pitanja koje im je postavljeno.

Prema francuskom zakonu, proširenje EU generalno mora biti odobreno referendumom. Međutim, alternativna parlamentarna procedura omogućava da se pristupanje ratifikuje većinom od tri petine glasova u francuskom Kongresu, koji okuplja oba doma parlamenta.

Taj put bi mogao biti pođednako težak s obzirom na duboke političke podele u Francuskoj.

Plenković je upozorio da bi promena političkog rukovodstva u Francuskoj 2027. godine mogla fundamentalno da promeni izglede za proširenje.

Takođe je doveo u pitanje vremenski okvir za proširenje EU. Crna Gora se nada da će se pridružiti EU do 2028. godine, Albanija ima za cilj da završi pregovore krajem 2027. godine, a Moldavija početkom 2028. 

Plenković je rekao da ovaj vremenski okvir „nije baš pametan“, upozoravajući da se „uvek dešava nešto nepredvidivo i stvari se odlažu“.