Ministarstvo pravde podsetilo je da je pravo na pomilovanje propisano članom 112, stav 1, tačka 7 Ustava Republike Srbije iz 2006. godine i da predstavlja ustavnopravni institut koji omogućava predsedniku Republike da donosi odluke o pomilovanju.

Kako se navodi u saopštenju, ovo ovlašćenje obuhvata i mogućnost oslobođenja od krivičnog gonjenja, što je izričito predviđeno članom 110 Krivičnog zakonika.

Ministarstvo je reagovalo povodom navoda iznetih u javnosti kojima se osporava ustavnost odluka o pomilovanju koje je doneo Aleksandar Vučić.

Tadić doneo 197 odluka, Nikolić 105, a Vučić 78

Iz Ministarstva pravde istakli su da korišćenje instituta pomilovanja nije novina u ustavnopravnoj praksi Srbije.

Prema podacima koje su izneli, od stupanja na snagu Ustava Republike Srbije 2006. godine, sva trojica predsednika koristila su pravo na pomilovanje.

Boris Tadić je tokom svog mandata doneo 197 odluka o pomilovanju, Tomislav Nikolić 105, dok je Aleksandar Vučić tokom dva mandata doneo ukupno 78 takvih odluka.

U saopštenju se naglašava da ustavno ovlašćenje za davanje pomilovanja postoji nezavisno od toga ko obavlja funkciju predsednika Republike.

Odluke nisu objavljivane pre dostavljanja sudovima

Ministarstvo je navelo i da odluke o pomilovanju, kao ni lični i drugi podaci osoba na koje se te odluke odnose, nisu ranije objavljivani u „Službenom glasniku“, na internet stranici predsednika Republike ili na sajtu Ministarstva pravde pre nego što budu dostavljene nadležnim pravosudnim organima.

Kako se ističe, takva praksa primenjivana je i tokom mandata prethodnih predsednika.

Ministarstvo je prethodno saopštilo da su odluke o pomilovanju 49 osoba dostavljene nadležnim sudovima, nakon čega je objavljen i spisak pomilovanih.

Ustavnost i zakonitost ocenjuju se na osnovu propisa i činjenica

Povodom predloga za promenu zakonskog i ustavnog okvira, Ministarstvo pravde navelo je da je pokretanje takve inicijative legitimno pravo svakog učesnika u javnoj i stručnoj raspravi.

Međutim, istaknuto je da predlog za drugačije buduće uređenje određenog pitanja ne znači da su postojeći propisi neustavni ili da su odluke donete na osnovu njih nezakonite.

– Predlaganje izmene Ustava ili zakonskog okvira predstavlja legitimno pravo svakog učesnika u javnoj i stručnoj raspravi. Međutim, predlog za drugačije buduće normativno uređenje samo po sebi ne znači da je važeći pravni okvir neustavan ili da su odluke donete na osnovu njega nezakonite – navodi se u saopštenju.

Ministarstvo pravde naglasilo je da se ustavnost i zakonitost odluka ocenjuju na osnovu Ustava, zakona i konkretnih činjenica.

Saopštenje je objavljeno u trenutku javne rasprave o odlukama o pomilovanju 49 osoba koje je Vučić doneo pre prestanka predsedničkog mandata.

Izvor: Tanjug / Blic / Ministarstvo pravde