Ministar pravosuđa Damir Habijan ocenio je njegovo postupanje kao neprihvatljivo, a posebno je kritikovao činjenicu da je Maršavelski istovremeno bio član tela zaduženog za građanski nadzor rada hrvatskih obaveštajnih službi.

Habijan je, komentarišući slučaj nakon sednice Vlade Hrvatske, rekao da angažovanje profesora nije predstavljalo zvaničnu politiku hrvatske Vlade, već njegov privatni potez.

„Radi se o njegovom očigledno privatnom angažmanu, što je za osobu akademskog statusa, odnosno profesora na Pravnom fakultetu, zabrinjavajuće i apsolutno neprihvatljivo“, izjavio je ministar.

Potom je izneo i posebno oštru ocenu Maršavelskog.

„Iz postupanja Maršavelskog može se videti da se radi o nekoj aspirantskoj ulozi tajnog agenta u fušu“, rekao je Habijan, dodajući da je takvo ponašanje veoma zabrinjavajuće.

Ministar je otvorio i pitanje odgovornosti političkih stranaka SDP i Možemo!, koje su predložile Maršavelskog za člana Veća za građanski nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija. Prema njegovim rečima, potrebno je jasno razgraničiti akademski rad profesora od političkog aktivizma.

Habijan je ocenio i da je Maršavelski svojim postupcima dao argumente onima koji tvrde da se Hrvatska meša u unutrašnja politička pitanja Srbije, posebno u izborni proces.

Mesecima pisao pod pseudonimom

Maršavelski je profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu, a u listu „Danas“ je mesecima objavljivao pisma i savete studentima pod pseudonimom „Prijatelj studenata“.

U jednom od svojih javnih obraćanja priznao je da je učestvovao u podsticanju studenata na političko delovanje, predlagao formiranje ekspertske vlade i približavanje Evropskoj uniji, ali i iznosio konkretne savete o sastavu studentske izborne liste.

Posebno je istakao da je studentima savetovao da na listi ne bude Milo Lompar, navodeći da je ponosan što im je dao argumente da ga izostave. Maršavelski je rekao i da bi prisustvo Lompara na listi moglo da utiče na izborni rezultat.

Prema njegovom objašnjenju, identitet je skrivao kako ne bi doprineo narativu o „obojenoj revoluciji“. 

Ostavka i provera hrvatskih službi

Maršavelski je 4. novembra podneo neopozivu ostavku na članstvo u Veću za građanski nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija. Hrvatski sabor ga je na tu funkciju imenovao 15. jula 2026. godine.

Reč je o telu koje nadzire zakonitost rada hrvatskih obaveštajnih službi, uključujući primenu mera tajnog prikupljanja podataka, a u zakonom propisanim okolnostima može da ostvari uvid u dokumentaciju službi.

Predsednik saborskog Odbora za unutrašnju politiku i nacionalnu bezbednost Ranko Ostojić potvrdio je da je od Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA) zatražio informacije kako bi Odbor mogao da odluči o daljem postupanju.

U međuvremenu, iz HDZ-a su se pojavila i pitanja o tome kako je Maršavelski uopšte izabran u Veće. Poslanik te stranke Ante Deur branio je proceduru imenovanja, navodeći da je izbor u julu sproveden na osnovu zakonskih kriterijuma i konsenzusom, bez glasova protiv. Prema njegovim rečima, oni koji su imali primedbe na kandidaturu mogli su da ih iznesu tokom postupka.

Habijan je, međutim, odgovornost za političku podršku Maršavelskom ponovo usmerio ka SDP-u i stranci Možemo!, zahtevajući da se izjasne o njegovom delovanju.