Sve dok velike sile dozvoljavaju Srbiji da zadrži određeni stepen neutralnosti, Beograd može bez većih teškoća da održava dobre odnose sa svim stranama, kaže američki spoljnopolitički analitičar Džon Fefer, direktor programa „Inostrana politika u fokusu“ pri vašingtonskom Institutu za političke studije u razgovoru za „Politiku“.

Na pitanje da li će Srbija sada morati da bira između Zapada i Istoka, Fefer je odgovorio:

- Pravi ispit neće biti izbor između Istoka i Zapada. Pravi ispit je Kosovo, jer to pitanje zadire u samu srž onoga kako Srbi doživljavaju svoju naciju i svoj suverenitet. Brisel, kroz proces pristupanja Evropskoj uniji, traži od Srbije da napravi izbor - da li će se pridružiti zajednici evropskih naroda, odričući se pritom dela svog tradicionalnog identiteta, ili će ostati ponosno nezavisna, ali izvan topline evropskog doma. Biti vuk ili pripitomljeni pas: obe opcije imaju svoje prednosti i nedostatke.

Aleksandar Vučić je pokušavao da održi dobre odnose sa svim velikim silama - SAD, Rusijom i Kinom. Kome to nije odgovaralo?

- Vučić je procenio da Srbija može da ima veći međunarodni uticaj nego što bi joj njena realna snaga inače omogućavala - sa 6,5 miliona stanovnika, Srbija je po broju stanovnika čak manja od Mađarske - ukoliko uspe da pridobije moćne saveznike. Vešto je predstavljao svoju zemlju kao državu koja vodi pragmatičnu spoljnu politiku i koja može da pregovara i s Moskvom, i s Vašingtonom, i s Pekingom, i s Briselom - navodi Fefer.

On napominje da Vučićevom politikom nisu svi bili oduševljeni, a na tom spisku se najpre nalazi Evropska unija. Evropski parlament je 2025. godine usvojio rezoluciju kojom je osudio Vladu zbog „eskalirajućeg talasa represije” i preporučio uvođenje sankcija. Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, započet 2012. godine, praktično je zastao (pri čemu su obe strane odgovorne za izostanak napretka).

Suština je u tome da Vučić nije mogao uvek da igra na obe strane. Njegov pomirljiv stav prema Rusiji i Kini neminovno je dovodio do tenzija s Briselom, smatra Fefer.

- Vučić je imao protivnike i u drugim delovima Balkana. Nije iznenađujuće što su njegovi odnosi s vladama Bosne i Hercegovine i Hrvatske bili opterećeni brojnim nesuglasicama, da i ne govorimo o Kosovu - zaključio je Fefer.