Prema njegovim rečima postoje pravila i mogućnost dugoročnog kulturnog uticaja, kao što je bilo posle 1968.

- Prosto sam vrlo zadovoljan što imam 50 godina i što ću umreti pre nego što do toga dođe. Jer već 1968. smo svi teško preživeli – rekao je Antić za Alo.

Podseća da je sve ono što se nama desilo posle 1990. posledica trijumfa levice na američkim univerzitetima 1968.

- Videćemo da li će Amerika moći da se opravi od te vrste laži. Pre tog trijumfa, nad levicom je izvršen jedan inženjering. To je levica koja brani manjine, koja je vrlo seksualno svesna…Ali, niko ne sme da pita za prava radnika, za podelu profita. To kad pomenete modernim levičarima, a posebno ovde kod nas, ti ljudi umiru od smeha. Njima je to kao kad deci kažeš bezobraznu reč - objašnjava Antić.

Navodi da je sa takvima bilo kakva debata nemoguća, jer sve odbacuju rečima da je to komunizam, to je nešto zastarelo. Istovremeno ukazuje na apsurnost svih.

 – A onda ti koji ih finasiraju, koji im daju da u Strahinjića bana piju  “four roses” taj im je to rekao…. I to je isto parodija. Roza Luksemburg, pa štiftung (fondancija prim. Aut)… Osobi koju su Ebertovi ljudi streljali, dali su štiftung i onda oni plaćaju tako te koji se bave transrodnim, umesto da se bave pravima radnika, što je verovatno Roza Luksemburg htela – ukazuje Antić.