ili kako god hoćete da ih nazovete potvrdili su ono što smo znali od prvog dana njihovih protesta: iza svega stoji politika i želja inspirisana iz inostranstva, da dovedu na vlast opoziciju, iako ona nema poverenje naroda.

Znali smo, dakle, od početka da se oni uzdaju isključivo u ulicu, rulju i haos, a sada smo konačno za to dobili i zvaničnu potvrdu s njihove strane. U ponedeljak po podne, naime, studenti u blokadi sa različitih fakulteta redom su počeli na društvene mreže da postavljaju objave o tome da su svojim zahtevima pridodali i vanredne parlamentarne izbore.

ĐILASOVO ČEDO

E sad, traženje izbora bilo bi legitimno jer svako na to ima pravo (drugo je pitanje da li vlast i većina takav zahtev treba da im uvaže), međutim, ovde je, u stvari, suština u tome da su blokaderima izbori samo povod da dođu do onoga što zaista žele. I to ne na izborima.

Odličnu opservaciju o tome dao je novinar

Piper se oglasio na mreži X i evo šta je napisao.

„Blokaderi ne traže vanredne izbore u veri da bi pobedili, jer znaju da to ne mogu da postignu na biralištima. Objasniću i zašto. Prosta matematika. Blokaderska lista bi sada (kada bi bili izbori u junu i da im se sve postavi kako treba) osvojila najviše 23-24 odsto glasova. I da naglasim, ovo im je idealan scenario i najbolji mogući rezultat koji bi postigli.

Ako izbori ne bili bili u junu, već na jesen, na proleće sledeće godine ili redovni 2027, blokaderi bi bili ispod 10 odsto.

E, sad, zašto blokaderi ne bi dobili (da su izbori u junu) više glasova i pored sve pompe koja je podignuta? Odgovor: Zato što bi i deo opozicije takođe izašao na izbore i otkinuo im deo glasova.

Vidim najmanje četiri relativno ozbiljne liste opozicione koje bi učestvovale: Nestorović 3,1%, doktor Milić 3,8%, NADA 2,2%, Đilas-Ponoš 4,1%. Rasuto još nekih 7-8%.

U prevodu, to bi otprilike bilo 148-156 poslaničkih mesta za Ne damo Srbiju, studenti blokaderi 60-63 mesta i ostatak opozicije dvadesetak mesta, uz manjine još 10-15 poslanika.

Znači, blokaderi su svesni da ne mogu pobediti na izborima i da bi lista Aleksandra Vučića dobila ubedljivo najveći broj glasova.

Zato je njihov pravi cilj sa pričom o izborima nešto drugo - HAOS IZBORNOG DANA! N1 i Nova S bi od jutra javljali da „postoje nepravilnosti“. Dizala bi se tenzija. Oko podneva bi na primer S. Manojlović ili S. Milivojević pozvali na razbijanje glasačkih kutija.

OZBILJAN SUKOB

i blokaderi bi oko 15 časova saopštili da nema dalje izbora i pozvali na nasilje, upadali bi na biračka mesta, otimali izborni materijal... Srbija bi bila na ivici ozbiljnog sukoba.

Jednostavno rečeno, blokaderi bi pokušali ono što su mislili da će uraditi 15. marta!

Puč i Majdan 2!

Ali ne može! Kraj priče. Ispumpali su na kub!

 

 

Petrov: Uvođenje politike na fakultete je krivično delo

istakao je za Alo! da je uvođenje politike na fakultete krivično delo!

- Prvo, od početka blokada tvrdim da je Zakon o visokom obrazovanju suspendovan, a on predstavlja operacionalizaciju Ustavom zajamčenog prava na visoko obrazovanje. Mi se od početka ne krećemo na pravnom terenu. Drugo, u poslednjih nekoliko sedmica mi samo dobijamo potvrdu ove tvrdnje, a posebno se to odnosi na upravo izglasani zahtev studenata u blokadi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Član 8 Zakona o visokom obrazovanju, stav 2 glasi: „U akademskom prostoru ne mogu se organizovati aktivnosti koje nisu povezane sa delatnošču odgovarajuće visokoškolske ustanove, osim uz njenu dozvolu“.

- Dakle, nijedna delatnost koja ne spada u visoko obrazovanje, a pogotovo politika, ne sme se realizovati na fakultetu - navodi Petrov.

Politička delatnost je još strože zabranjena u članu 43 Zakona o visokoškolskom obrazovanju. Tu je odredba koja izričito kaže da u visokoškolskoj ustanovi nije dozvoljeno političko, stranačko ili versko organizovanje.

Kada je reč o studentima, pravilnik o disciplinskoj odgovornosti Beogradskog univerziteta predstavlja lakše i teže disciplinske povrede. U teže disciplinske povrede na univerzitetu spadaju i sprečavanje ili ometanje održavanje nastave, ali i političko, stranačko i versko organizovanje i delovanje u prostorijama fakulteta, odnosno univerziteta. Teže disciplinske povrede sankcionišu se i izricanjem mera kao što su privremeno udaljavanje sa fakulteta, a najteža disciplinska mera je isključenje sa studija.