Građani Izraela izaći će 27. oktobra na parlamentarne izbore koji bi mogli da odrede političku budućnost premijera Benjamina Netanjahua. Prvi izbori nakon napada palestinskog militantnog pokreta Hamas 7. oktobra 2023. godine održavaju se u atmosferi dubokih podela, dok istraživanja javnog mnjenja ukazuju na neizvesnu borbu između vladajućeg bloka i opozicije.

Pravo glasa ima oko 7,3 miliona građana, a na izborima učestvuje 35 stranaka. Birališta će biti otvorena od 7 do 22 časa po lokalnom vremenu, a prvi pokazatelji očekuju se nakon njihovog zatvaranja.

Izraelski parlament, Kneset, ima 120 poslaničkih mesta. Mandati se raspodeljuju proporcionalno, a stranke moraju da osvoje najmanje 3,25 odsto glasova kako bi ušle u parlament.

Netanjahu suočen sa kritikama zbog napada iz oktobra 2023.

Netanjahu, koji je veći deo poslednje tri decenije proveo na čelu izraelske vlade, na ovim izborima suočava se sa ozbiljnim političkim izazovom.

Protivnici mu zameraju bezbednosne propuste koji su prethodili napadu Hamasa 7. oktobra 2023. godine, kao i odbijanje da se formira nezavisna državna komisija koja bi istražila okolnosti napada.

Opozicija smatra da izbori predstavljaju priliku da se utvrdi politička odgovornost za tadašnje propuste. Netanjahu, s druge strane, ističe da su izraelske vojne operacije protiv Hamasa i njegovih saveznika doprinele jačanju bezbednosti zemlje.

Među glavnim izazivačima aktuelnog premijera je bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske Gadi Ajzenkot. Njegova centristička stranka Jašar, prema pojedinim istraživanjima javnog mnjenja, beleži rast podrške.

Opozicione stranke najavljuju formiranje nezavisne istražne komisije, ali i promene u sistemu izuzeća ultraortodoksnih Jevreja od obaveznog služenja vojnog roka.

Ko će imati ključnu ulogu u formiranju vlade?

Prema anketi izraelskog javnog servisa KAN, opozicioni blok mogao bi da osvoji 52 mandata, dok bi stranke koje podržavaju Netanjahua dobile 50 mesta. Preostali mandati pripali bi manjim strankama, među kojima su i arapske političke liste.

Pošto nijedan od dva glavna bloka, prema ovim procenama, ne bi imao većinu, formiranje nove vlade zavisiće od postizbornih pregovora i sposobnosti političkih aktera da obezbede podršku najmanje 61 poslanika.

Arapske stranke mogle bi da budu važne za sastavljanje nove vlade, ali su oba glavna politička bloka za sada isključila saradnju sa njima. Takav odnos snaga otvara mogućnost dugotrajnih pregovora, formiranja manjinske vlade, pa čak i novih izbora ukoliko ne bude moguće obezbediti stabilnu parlamentarnu većinu.

Ratovi, ekonomija i služenje vojnog roka među ključnim temama

Predizbornu kampanju obeležile su i teme koje neposredno utiču na svakodnevni život građana, uključujući rast troškova života, ekonomiju, obrazovanje, zdravstvo i kriminal.

U oblasti bezbednosti, u prvom planu su posledice ratova u Gazi i Libanu, kao i sukoba sa Iranom.

Posebno osetljivo pitanje predstavlja obavezno služenje vojnog roka za ultraortodoksne Jevreje. Pripadnici ove zajednice decenijama su imali mogućnost izuzeća zbog verskih studija, ali zahtevi da se takva praksa okonča dobijaju podršku dela opozicije i pojedinih birača desnice.

Zvanični rezultati izbora trebalo bi da budu objavljeni u roku od osam dana. Nakon toga, predsednik Izraela Isak Hercog poveriće mandat za sastav vlade jednom od poslanika za kojeg proceni da ima najveće izglede da obezbedi parlamentarnu većinu.

Za mnoge birače, izbori predstavljaju i glasanje o odgovornosti za napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Prema izraelskim podacima, tada je ubijeno oko 1.200 ljudi, dok je 251 osoba odvedena u Gazu kao talac.