Evropska unija želi da stane na kraj imenima koja bi mogla da zbune potrošače i daju alternativama na bazi biljaka identitet mesa, a sada je čips sa ukusom roštilja na meti. Regulatori veruju da bi ova imena mogla da budu zbunjujuća kao sojin „biftek“ ili vegetarijanska „kobasica“.

Proizvođači grickalica se plaše da bi mogli postati kolateralna šteta u evropskom "ratu" oko lažnog mesa.

Dok Brisel raspravlja o tome kako zaštititi tradicionalna imena mesa, industrija upozorava da nejasno formulisana pravila stvaraju pravnu nesigurnost čak i za proizvode koji nikada nisu predstavljeni kao meso, već samo kao grickalice sa određenim ukusom, piše Politiko.

Evropsko udruženje proizvođača grickalica upozorava da bi preklapanje propisa moglo dovesti do neželjenih posledica. Umesto da se propis ograniči na zamene za meso na bazi biljaka, njegov domet bi mogao da obuhvati i proizvode čija imena samo opisuju aromu.

Zato traže precizno određivanje koja pravila se primenjuju na grickalice sa ukusom mesa. Prema pravnoj analizi udruženja, problem proizilazi iz preklapanja tri evropska zakonodavstva: uredbe o informacijama o hrani za potrošače, uredbe o aromama i trenutne Zajedničke organizacije tržišta, koja uključuje zabranu naziva poput vegetarijanske slanine.

Prema rečima Olivijea Devoa iz lobija proizvođača grickalica, pravila iz uredbe imaju prednost nad ostalima, pa bi proizvođači mogli da se nađu u situaciji da moraju da menjaju deklaracije proizvoda koji nisu predstavljeni kao zamene za meso. Industrija stoga traži posebno izuzeće za arome kao deo reforme ZOT-a nakon 2027. godine, o kojoj se trenutno pregovara, jer bi to, prema Devou, otklonilo sumnje u vezi sa proizvodima gde se nazivi mesa koriste isključivo za opisivanje ukusa.

Sličan predlog izneo je nemački poslanik Evropskog parlamenta Stefan Keler, zajedno sa još trojicom članova Evropske narodne partije (ENP), čiji amandman predviđa izuzeće za slane grickalice, sosove i začine, odnosno proizvode gde termini meso ne ukazuju na identitet proizvoda ili njegov nutritivni sastav, već samo na ukus.

Devo tvrdi da političari sa kojima je udruženje razgovaralo razumeju problem, ali nije jasno da li će predlog dobiti podršku svih ključnih zainteresovanih strana. Stav Selin Imart, francuske predstavnice EPP-a koja se zalagala za zabranu naziva mesa za biljne alternative, posebno je neizvestan. Imart je ranije za Politiko rekla da će iskoristiti sledeću reviziju ZOT-a da bi „otišli ​​dalje“ i nastavlja da se zalaže za zaštitu termina „burger“ i desetak drugih naziva.

Ako izuzeće ne bude prihvaćeno, proizvođači čipsa, keksa i drugih grickalica sa ukusom mesa mogli bi biti primorani da prilagode svoje deklaracije do 2029. godine, kada bi nova pravila trebalo da stupe na snagu.