Evropa živi u „eri mraka” u kojoj ratovi i nadmetanje velikih sila potiskuju pravila na kojima je počivao međunarodni poredak, ocenio je predsednik Finske Aleksandar Stub.

Govoreći u ponedeljak na Koledžu Evrope u Brižu, Stub je poručio da je razdoblje posle Hladnog rata završeno i da se svet nalazi u prelomnom trenutku, uporedivom sa završetkom Drugog svetskog rata 1945. godine i padom komunizma 1989. godine.

Iako je, kako je naveo, po prirodi sklon optimizmu, danas postoji mnogo razloga za pesimizam.

„Na neki način, ja sam počeo studije u eri svetlosti, a vi ih počinjete u eri mraka”, rekao je Stub studentima ustanove koju je i sam pohađao devedesetih godina prošlog veka.

On je podsetio da se donedavno verovalo da su bolesti, glad i ratovi, kao tri najveće pošasti čovečanstva, pobeđeni.

„To više nije tačno. Svetlost je ustupila mesto mraku”, poručio je finski predsednik.

Nadmetanje velikih sila određuje budućnost
Prema Stubovim rečima, nove generacije diplomata, političara i državnih službenika ući će u svet u kojem preovlađuje zakon jačeg. Prema nekim procenama koje je naveo, u svetu se odvija oko 65 sukoba ili ratova, više nego u bilo kom periodu od završetka Drugog svetskog rata.

Govoreći o globalnoj bezbednosti, ocenio je da će mnogo toga zavisiti od toga kako će se ponašati dve najmoćnije sile — Sjedinjene Američke Države i Kina.

„Da li će izabrati saradnju ili sukob?”, upitao je Stub.

Posebno je ukazao na potrebu izgradnje evropske bezbednosne strukture koja bi sprečila da Rusija ponovo napadne svoje susede.

NATO će, kako je naveo, ostati ključni bezbednosni savez, ali bi trebalo razviti i dodatne mehanizme, uključujući mere za izgradnju poverenja između Rusije i Evrope.

EU bi mogla da ima 40 članica
Uprkos upozorenjima o pogoršanju međunarodnih prilika, Stub je pozvao studente da ne odustaju od ambicioznih ciljeva i da rade na stvaranju nove „ere svetlosti”.

On je izneo procenu da bi Evropska unija za 30 godina mogla da ima 40 članica, umesto sadašnjih 27.

Među zemljama koje bi, prema njegovoj viziji budućeg proširenja, mogle da se pridruže Uniji naveo je Veliku Britaniju, Norvešku, Moldaviju i Ukrajinu.

Stubove poruke iz Briža obeležili su, tako, poziv na jačanje evropske bezbednosti i upozorenje da će budući međunarodni poredak u velikoj meri zavisiti od odnosa Vašingtona i Pekinga, prenosi Politika.