EU se nada da će dogovor o zajmu biti postignut do kraja godine, kako bi se pokrile budžetske potrebe Ukrajine u 2027. godini, prenosi "Dokument Njuz". Preostalih oko 25 milijardi evra Kijevu bi mogle da obezbede Kanada i Japan.

- Kako možemo da očekujemo da naši poreski obveznici plaćaju one koji odbijaju da učestvuju u suprotstavljanju glavnoj pretnji po bezbednost? Oni koji se besplatno koriste zajedničkim resursima nemaju pravo da očekuju solidarnost - rekao je nemački diplomata.

Šta se desilo posle samita u Briselu?

Spor je izbio nakon prošlonedeljnog samita EU. Prema pisanju portala "Dokument Njuz", koji se poziva na nemačke medije Die Welt i Politiko, glavne teme samita bile su dugoročni budžet EU za period od 2028. do 2034. godine i dalja finansijska pomoć Ukrajini. Mađarska, Češka i Slovačka traže da budu izuzete iz finansijskih garancija za novi zajam Kijevu.

Odakle bi trebalo da dođe novac?

Zelenski je na samitu zatražio dodatnih 70 milijardi evra za narednu godinu, od čega bi 45 milijardi evra trebalo da obezbede zemlje EU. Prema navedenom izveštaju, preostalih oko 25 milijardi evra trebalo bi da stigne iz drugih izvora. Evropska komisija nada se da će Kanada, Japan, Velika Britanija i SAD pomoći da se smanji iznos koji EU mora da obezbedi.

Prema istom izvoru, Bela kuća više je usmerena na pronalaženje mirnog rešenja i rešavanje energetske krize, dok je spremnost za izdvajanje dodatnih milijardi za rat ograničena.

Zašto je Berlin ogorčen?

Nemačka kritika odnosi se na, kako Berlin smatra, nedosledan pristup tri zemlje. Nemački diplomata rekao je za Politiko da bi podrška Ukrajini trebalo da bude jedan od uslova za dobijanje većih sredstava iz budžeta EU.

Fondovi za koheziju namenjeni su smanjenju ekonomskih i socijalnih razlika između regiona Unije. Berlin smatra da države koje odbijaju da učestvuju u finansijskim garancijama za Ukrajinu ne bi trebalo istovremeno da očekuju nesmanjen pristup zajedničkim sredstvima.

Nije prvi put

Slična situacija postojala je i prethodne godine. U okviru zajma od 90 milijardi evra za Ukrajinu za 2026. i 2027. godinu, Mađarska, Slovačka i Češka dobile su potpuno izuzeće od finansijskih obaveza, uključujući godišnje isplate kamata.

Evropska komisija procenila je da ostale 24 države članice moraju da izdvajaju između dve i tri milijarde evra godišnje za troškove zajma. Berlin se sada poziva na taj primer u raspravi o novom finansijskom paketu.

Bugarska se pridružuje

Protivljenje finansiranju nije ograničeno samo na tri zemlje. Bugarski premijer Rumen Radev izjavio je da Bugarska ni pod kojim uslovima ne može da učestvuje u finansiranju paketa od 70 milijardi evra.

Podsetio je da je Bugarska učestvovala u prošlogodišnjem zajmu od 90 milijardi evra, za razliku od tri zemlje koje su tada odbile da preuzmu finansijske obaveze. Istovremeno je pozvao na što brži završetak rata.