Blokaderi već mesecima u javnosti iznose svoje političke zahteve koji uključuju proglašavanje Srbije genocidnom državom zbog događaja u Srebrenici, priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, ali i kontinuirano nasilje nad neistomišljenicima. Sedam meseci u gradovima širom Srbije, blokaderi sprovode nasilje koje podseća na fašističke metode — gađaju kamenjem žene, napadaju građane, onemogućavaju slobodno kretanje i odlazak na posao.

Njihovi zahtevi su jasni i opasni:

Priznanje genocida u Srebrenici

Prekid negiranja genocida i svih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini od strane predsednika Srbije i ostalih državnih zvaničnika.

Krivično gonjenje onih koji negiraju genocid i ratne zločine.

Proglasiti 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Ukloniti murale u Srbiji koji slave ratnog zločinca Ratka Mladića.

Prekinuti politiku mešanja Srbije u unutrašnja pitanja susednih država, naročito BiH.

Sve to deluje kao jedna politička kampanja usmerena protiv srpskih nacionalnih interesa i narativa.

Sada se postavlja pitanje: Da li ćete ikada čuti od blokadera ono što je Aleksandar Vučić nekada otvoreno govorio u lice liderima Bosne i Hercegovine?

Pogledajte njegov raniji govor i zapitajte se — hoćete li ikada od blokadera čuti ovakvu iskrenost?

Vučić je tada jasno rekao:

„Jedini zločinac je Alija Izetbegović. Nesporni ratni zločinci su oni koji su odsecali glave u BiH. Vi želite da ukinete Republiku Srpsku i sve što je srpsko. Znate li koliko je devojaka i devojčica u Sarajevu izgubilo život od snajpera jer nije bilo ni vode da se sakriju od svojih mučitelja? Vaši vrhovni komandanti su nesporni zločinci — naređivali su odsecanje glava, naredili masakr u Dobrovoljačkoj ulici. Najveći genocid desio se u Srpskoj Krajini gde je proterano 500.000 ljudi.“

Ovakvu retoriku Vučić je iznosio bez okolišanja i sa punom jasnoćom, dok danas blokaderski pokret širi retoriku koja dovodi do unutrašnjih sukoba i društvene polarizacije.