On je najpre kritikovao blokadere što insistiraju na izborima i indirektno ih nazvao licemerima jer su se ranije bunili kako ih ima često.

- Sada traže izbore, a ranije kad ih je bilo na svakih pola godine - godinu dana, žalili smo se da su prečesto - započinje Vranić.

Pričajući o protestima primećuje da je broj ljudi koji izlazi na iste daleko manji, nego pre.

- Moramo da kažemo da su brojke na protestima značajno manje nego što su bile u februaru i martu ove godine - dodaje Vranić.

U situaciji sa Dijanom Hrkom, majkom mladića Stefana koji je jedan od 16 stradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu, vidi morbidnost blokadera, koji je podržavaju da umre od gladi, ali i hvali gest Aleksandra Vučića.

- Moram da izrazim zadovoljstvo što je predsednik Vučić zaista pozvao Dijanu Hrku na razgovor. Razgovor se završio kako se završio. Pregovori nikada nisu laki, ali je dobro da do kontakta dolazi, i to je za svaku pohvalu. Meni se čini ovako kada gledam sa strane da tu postoji malo jedna, provlači se jedna malo morbidna crta, gde ljudi kao da sede i da čekaju da vide li će Hrka izdržati do kraja - a kraj deluje da je smrt. To ne smemo da dozvolimo, poenta štrajka glađu je da se ispune uslovi, a ne da neko umre - a svi ćute i pitaju se hoće li izdržati - objašnjava profesor.

Navodi da ovo nije rijaliti program.