Analitičari upozoravaju da je rat u Ukrajini pokrenuo novu, daleko opasniju fazu globalnog nadmetanja — onu koja se odvija na Arktiku.

Region koji je decenijama važio za najmirniji deo NATO-a sada se pretvara u ključno polje odvraćanja, gde o ravnoteži moći odlučuju bespilotni sistemi, hibridne operacije i nestanak satelitskih signala.

Dugi niz godina ledeni sever bio je prirodno zaštićen ekstremnim temperaturama i debelim slojevima leda. Danas, međutim, Rusija sve više koristi hibridne metode i savremene tehnologije, pretvarajući Arktik u zatvoreni prostor koji NATO trenutno nema kapacitete ni da u potpunosti nadgleda — a kamoli da efikasno brani.

Na konferenciji Centra za evropsku politiku u Vašingtonu, vojni analitičari upozorili su da je ruska invazija na Ukrajinu ubrzala militarizaciju Arktika i promenila način na koji se posmatra bezbednost tog regiona.

„Arktik više nije zaboravljena periferija“, izjavio je penzionisani general-major Gordon „Skip“ Dejvis Mlađi. „Odvraćanje danas zavisi od stalne situacione svesti, povezanih sistema i otpornosti infrastrukture.“

Drugim rečima — ako NATO ne vidi šta se dešava na krajnjem severu, neće moći ni da reaguje.

Dronovi postaju novi „razbijači leda“

Centralna poruka analitičara bila je jasna: ljudske patrole više nisu dovoljne.

Bespilotni sistemi — u vazduhu, na površini mora i ispod njega — postaju ključni za nadzor ogromnog, surovog i neprijateljskog prostora. Kako navodi analitičar Federiko Borsari, dronovi više nisu samo podrška, već temelj modernog odvraćanja na Arktiku.

Njihova najveća prednost je sposobnost da prate ono što ljudsko oko ne može: podmorske kablove, naftne platforme, satelitske stanice i komunikacione čvorišta koja povezuju Evropu i Severnu Ameriku.

Sumnjivi incidenti sa presecanjem kablova u Baltičkom moru dodatno su pojačali strah od sabotaža.

„Hibridni rat funkcioniše najbolje kada niko ne može jasno da dokaže ko je odgovoran“, upozorila je bezbednosna analitičarka Mina Olander.

Klima – najopasniji neprijatelj

Ipak, Arktik ne prašta greške.

Ekstremna hladnoća prazni baterije za nekoliko minuta, motori se zaleđuju, a GPS signali često nestaju ili bivaju ometeni. U regionu gde zima donosi mesece potpune tame, a leto neprekidnu svetlost, čak i prikrivanje aktivnosti postaje izazov.

„Na Arktiku je klima pravi protivnik“, rekao je bivši švedski oficir Jan Kalberg. „Sve ostalo je problem samo deo dana.“

Zbog toga NATO mora da se vrati osnovama — grejanim kućištima za baterije, alternativnim navigacionim sistemima, inercijalnom vođenju, pa čak i klasičnim mapama i kompasima.

Senka Ukrajine nad zaleđenim severom

Rat u Ukrajini, ističu analitičari, oblikuje gotovo sve bezbednosne procene.

Iako su ruski gubici smanjili verovatnoću kopnene invazije na Arktiku, želja Moskve da destabilizuje region nije nestala. Pretnja se sada premešta na more i u sferu hibridnog rata — kroz sabotaže kablova, cevovoda i digitalnih mreža koje povezuju dva kontinenta.

Posebno ranjiva su područja bez snažne pomorske zaštite.

„Irska nema mornaricu“, upozorio je Kalberg, ističući da sličnih slabih tačaka ima širom severnog Atlantika.

U toj strategiji, dronovi služe prvenstveno za rano otkrivanje problema, kako bi klasične vojne snage mogle brzo da reaguju.

Najveća slabost NATO-a nije tehnologija

Možda najteža kritika upućena je samoj strukturi Alijanse.

NATO, prema rečima analitičara, ne pati od manjka tehnologije — već od loše integracije. Postoje dronovi, sateliti i senzori, ali nedostaje jedinstveni sistem koji sve to povezuje.

Bez zajedničkih standarda i koordinisane nabavke, postoji opasnost da Alijansa razvije desetine nepovezanih sistema — skupe, brze, ali strateški neefikasne.

Rešenje se vidi u zajedničkim projektima: multinacionalnoj kupovini, zajedničkom testiranju i direktnom povezivanju sistema sa NATO komandnim strukturama.

Ledena granica budućih sukoba
Uprkos tehnološkom napretku, analitičari naglašavaju da su ljudi i dalje neophodni. Male vojne patrole na Grenlandu, u Kanadi i Skandinaviji i dalje potvrđuju suverenitet na terenu.

Jer, kako upozoravaju, Rusija i Kina ne testiraju granice tenkovima — već narativima, pokušavajući da određene delove Arktika prikažu kao ničiju zemlju.

„Kada promenite činjenice na terenu, menjate i priču“, poručio je Kalberg.

U svetu u kome se ratovi vode algoritmima, signalima i podmorskim kablovima, sledeći veliki test NATO-a možda se neće dogoditi u Ukrajini ili Baltiku — već tamo gde hladnoća ubija tehnologiju, tišina skriva sabotažu, a budućnost Alijanse odlučuje se na ledu.