Na sastanku Digitalnih građanskih krugova Fidesa u Sombateju tokom vikenda, mađarski premijer Viktor Orban je tvrdio da je, kada se rat na Kosovu i Metohiji intenzivirao 1999. godine, tokom njegovog prvog mandata na mestu premijera, primio telefonski poziv od tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona koji je,prema njegovim rečima, zatražio od Mađarske da otvori drugi front i napadne Srbiju, ili „barem da puca na njih iz Mađarske kroz Vojvodinu sve do Beograda“, piše mađarski portal Telex.

Međutim, Orbanova vlada je to odbila i, kako je rekao, na izričit zahtev američkog predsednika odgovorila je sa „Ne, gospodine!“.

„Da smo tada imali premijera koji zna samo da kaže ‘Da, gospodine’, bili bismo do guše u ratu“, zaključio je Orban u Sombateju.

"Pitao sam Klintina: Šta sa radimo sa 300.000 Mađara koji žive u Vojvodini?"

Prema rečima mađarskog premijera, pitao je Klintona šta bi se u takvoj situaciji dogodilo sa 300.000 etničkih Mađara koji žive u Vojvodini. Takođe je tvrdio da je upozorio Klintona da, ako se puca s jedne strane, doći će do uzvratne vatre, pa je postavio pitanje: „Da li je plan da dozvolimo da se gađa grad Segedin? Ili Hodeemezovašarhelj i Makov?“.

Viktor Orban je rekao da su se dogovorili da o tom pitanju razgovaraju lično na NATO samitu zakazanom za nedelju dana kasnije, ali, kako sada tvrdi, Amerikanci tu temu više nikada nisu pokrenuli.

„Moguće je reći ne kada imaš hrabrosti za to“, rekao je, sumirajući svoju poruku publici u Sombateju. Prema njegovim rečima, za nekoliko godina diplomatska istorija će opisati kako su, kojim kanalima i sa kakvim informacijama došli do američkog predsednika i ubedili ga da nikada više ne postavi takav zahtev.

"Nema dokaza da je to zatraženo od Mađarske"

Aron Tabor, stručnjak za SAD i predavač na Institutu za političke i međunarodne studije Univerziteta Etveš Lorand, reagovao je na Orbanove izjave na svom mikroblogu, napominjući da su, iako je u početku zaista bilo nekih planova za NATO kopnenu operaciju 1999. godine tokom rata na KiM, za njih nije bilo stvarne političke podrške i nema dokaza da je od Mađarske zatraženo da napadne Srbiju.

Tabor je takođe rekao da je Bil Klinton na samom početku bombardovanja Jugoslavije isključio mogućnost kopnene operacije kako bi se smanjili američki i saveznički gubici. Među evropskim političarima se u to vreme govorilo o mogućoj kopnenoj operaciji, a i Vašington Post je pisao o takvim planovima, ali su, prema tadašnjim izveštajima iz štampe, lideri NATO-a uvek kategorički poricali da planiraju kopnenu operaciju protiv Jugoslavije. 

Tabor se takođe priseća da je Viktor Orban u to vreme sam izvestio Parlament da su članice NATO-a smatrale kopnenu operaciju toliko nepotrebnom da ona nije čak ni stavljena na dnevni red NATO samita.