Mali američki avion namenjen za izviđanje već drugi dan uzastopno kruži u blizini Kalinjingradske oblasti, jedne od strateški najosetljivijih tačaka Rusije. Analiza podataka o letovima, koju je sprovela agencija RIA Novosti, pokazuje da se ne radi o slučajnom ili usputnom preletu, već o kontinuitetu operacije koja traje više dana.

Podaci sa sistema za praćenje letova pokazuju da se avion zadržava u istoj zoni, kruži u širokim krugovima i potom se vraća gotovo identičnim rutama. Takav obrazac kretanja teško je objasniti kao običan tranzit ili rutinski let.

Letelica o kojoj je reč zapravo je poslovni mlazni avion tipa Bombardier Challenger 650, ali je američka kompanija Leidos prilagodila za specijalne zadatke radiolokacijskog i elektronskog izviđanja.

U vojnoj konfiguraciji ovaj avion nosi naziv ARTEMIS II. Prema dostupnim informacijama, po narudžbini Pentagona izrađena su svega dva takva aviona, dok je drugi primerak dovršen krajem 2022. godine.

Njihova glavna uloga je presretanje, prikupljanje i dešifrovanje različitih vrsta elektronskih signala na velikim udaljenostima. U praksi to znači da avion može da leti daleko od cilja, a da pritom prikuplja informacije o komunikacijama, radarskim sistemima i drugim elektronskim aktivnostima u regionu.

Zanimljiv detalj jeste i to da avionom ne upravljaju pripadnici američke vojske, već zaposleni u kompaniji Leidos. Pentagon se u ovom slučaju pojavljuje kao naručilac usluge, dok se operativni deo posla obavlja kroz ugovor po modelu satnice.

Takva praksa poslednjih godina sve je češća u zapadnim bezbednosnim strukturama. Privatne kompanije preuzimaju operativne zadatke, dok država definiše ciljeve i finansira misiju. Na taj način nastaje model saradnje koji briše tradicionalnu granicu između civilnog i vojnog sektora, iako formalno ostaje u okviru komercijalnih ugovora.

Specijalizovani portal Defense One ranije je objavio da su Sjedinjene Države tokom 2021. godine aktivno koristile prvi avion ovog tipa za nadzor ruskih vojnih aktivnosti u blizini granica Ukrajine.

Prema tim informacijama, ARTEMIS II tada je učestvovao u misijama čiji je cilj bio prikupljanje podataka o kretanju ruskih oružanih snaga. Iskustva iz tog perioda danas dobijaju dodatnu težinu, s obzirom na aktuelne letove oko Kalinjingrada.

Avion koji trenutno izvodi prelete polazi iz baze u Rumuniji. Iz iste baze poleće i tokom operacija prikupljanja podataka iznad Crnog mora.

Geografski raspored ruta govori mnogo o ciljevima takvih letova. Pravci kretanja nisu nasumični, već prate oblasti koje imaju veliki strateški značaj. Kalinjingradska oblast, smeštena između država članica NATO-a, već godinama je u centru bezbednosnih analiza.

Zbog toga dodatno prisustvo izviđačkih platformi u tom području samo potvrđuje koliko je situacija u regionu napeta.

U poslednjih nekoliko godina Rusija često upozorava na, kako navodi, neviđeno povećanje aktivnosti NATO-a duž svojih zapadnih granica. Sa druge strane, Alijansa takve poteze objašnjava kao deo strategije odvraćanja i jačanja bezbednosti evropskih saveznika.

Ruske vlasti su više puta izrazile zabrinutost zbog širenja vojnih kapaciteta NATO-a u Evropi. Iako su takve poruke deo već ustaljene retorike, sve veći broj vojnih letova i konkretnih operacija daje tim tvrdnjama i praktičnu dimenziju.

Na kraju ostaje činjenica da relativno mali avion, gotovo neprimetan na prvi pogled, već drugi dan kruži oko jednog od najosetljivijih regiona Evrope.

Tehnologija koja se koristi u takvim operacijama je diskretna, ugovori formalni, a zvanična objašnjenja uglavnom diplomatska. Ipak, svako novo nadletanje podseća da se bezbednosna arhitektura Evrope menja pred očima javnosti – postepeno, slojevito i bez velikih najava.

Ostaje otvoreno pitanje gde se nalazi granica između rutinskog izviđanja i političke poruke upućene drugoj strani, kao i da li će ovi krugovi na radarskim ekranima ostati tek tehnički detalj ili najava nekih ozbiljnijih događaja.