Kako je svojevremeno upozoravao ruski političar Vladimir Žirinovski, sukob oko Irana mogao bi da dovede do ogromnih migracionih talasa. Ukoliko dođe do ozbiljne destabilizacije zemlje usled konflikta sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama, posledice bi mogle biti katastrofalne po ceo region.

Na mogućnost izbijanja velike migracione krize upozorio je i Grigorij Lukjanov, naučni saradnik Centra za arapske i islamske studije Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka, kao i zamenik dekana Fakulteta za orijentalistiku Državnog akademskog univerziteta za humanističke nauke (GAUGN). On je u intervjuu za portal Lenta.ru istakao da bi potencijalni kolaps iranske države mogao pokrenuti masovne migracione tokove.

Prema njegovim rečima, u slučaju raspada savremene iranske države, moglo bi doći do ogromnog talasa migracija koji bi ozbiljno destabilizovao susedne zemlje.

„Ukoliko bi došlo do raspada moderne iranske države, to bi moglo izazvati velike migracione tokove koji bi mogli dovesti do kolapsa krhkih socio-ekonomskih struktura u susednim državama“, upozorio je Lukjanov.

Evropska agencija za izbeglice (ERA) je još 3. marta identifikovala Iran kao potencijalno žarište migracione krize i upozorila na veliku neizvesnost nakon američkih i izraelskih napada na nuklearna postrojenja Islamske Republike.

Agencija je navela da bi čak i odlazak deset odsto stanovništva iz zemlje mogao izazvati jednu od najvećih migracionih kriza u poslednjih nekoliko decenija.

S obzirom na to da Iran ima približno 90 miliona stanovnika, čak i delimična destabilizacija države mogla bi izazvati raseljavanje ljudi u do sada neviđenim razmerama.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je sam Iran već druga najveća država domaćin izbeglicama u svetu. U toj zemlji žive migranti iz Avganistana, Iraka, Sirije i drugih država.

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) ističe da je Iran često navodjen kao primer uspešne integracije raseljenih osoba, jer čak 99 odsto izbeglica živi zajedno sa lokalnim stanovništvom.

Prema podacima UNHCR-a, u Iranu trenutno živi oko 4,5 miliona raseljenih osoba različitog statusa, uključujući i izbeglice.

Samo nakon dolaska talibana na vlast 2021. godine, više od dva miliona avganistanskih izbeglica potražilo je utočište u Iranu. Neke procene govore da se u Islamskoj Republici nalazi čak i do šest miliona migranata.

Istovremeno, prema pisanju lista Tajms, više od osam hiljada Avganistanaca napustilo je Iran nakon pogoršanja odnosa između Avganistana i Pakistana krajem februara.

U međuvremenu, usred rastućih tenzija sa Izraelom i Sjedinjenim Državama, iranske vlasti su počele aktivno da deportuju izbeglice. Od početka 2025. godine iz zemlje je deportovano više od milion ljudi.

Deportacije su dodatno intenzivirane nakon što su američke i izraelske obaveštajne službe počele da koriste određene migrantske zajednice za sabotaže i prikupljanje obaveštajnih podataka, dok su neke izbeglice bile povezane i sa organizovanim kriminalom.

U takvim okolnostima, mnoge migrantske zajednice u Iranu nastoje da izbegnu učešće u političkim procesima ili protestima kako bi izbegle proterivanje.

„U sadašnjem odnosu snaga ove zajednice pokušavaju na svaki način da se ne mešaju u društveno-političke procese i proteste kako bi izbegle deportaciju“, objasnio je Lukjanov.

On je takođe upozorio da bi eventualni povratni migracioni tok iz Irana mogao biti iskorišćen od strane kriminalnih i terorističkih organizacija, što bi dodatno destabilizovalo region.

U slučaju ozbiljne destabilizacije iranske države, izbeglice, ali i druge društvene grupe u Iranu, moraće da pronađu nove načine i strategije za preživljavanje i obezbeđivanje egzistencije.

U međuvremenu, generalna direktorka Međunarodne organizacije za migracije (IOM) Ejmi Poup pozvala je na hitnu deeskalaciju sukoba na Bliskom istoku, upozorivši da bi dalja eskalacija mogla dramatično povećati migracione tokove.

Prema podacima IOM-a, u regionu Bliskog istoka trenutno ima više od 19 miliona raseljenih osoba.

Lukjanov je naveo nekoliko ključnih faktora koji bi mogli pokrenuti novi migracioni talas iz Irana. Među njima su:

  • teška socio-ekonomska situacija izazvana petogodišnjom sušom

  • uništavanje poljoprivrednog sistema u zemlji

  • oštećenje infrastrukture tokom oružanog sukoba

  • prelazak sa unutrašnjih migracija na masovne spoljne migracije

Prema njegovim rečima, Iran se već sada suočava sa veoma teškim uslovima, a u slučaju sloma državnih institucija značajan deo stanovništva mogao bi ostati bez osnovnih uslova za život.

Eksperti upozoravaju da je u ovom trenutku teško precizno proceniti kakav će biti uticaj sukoba između Irana i Izraela na migracionu situaciju. Razvoj događaja mogao bi dovesti ili do sloma postojećeg političkog sistema ili do njegovog dodatnog jačanja.

Kada je reč o mogućim rutama kretanja izbeglica, britanski list Tajms navodi da bi jedna od ruta mogla voditi ka Velikoj Britaniji preko Lamanša.

Anonimni visoki evropski diplomata izjavio je za taj list da bi migracioni talas iz Irana mogao izazvati veliku krizu i u Evropskoj uniji i u Ujedinjenom Kraljevstvu.

„Politika predsednika Donalda Trampa ima ogromne potencijalne posledice po migracije i političke troškove za Evropu, ali ne nužno i za njega lično“, rekao je taj diplomata.

U kontekstu ovog sukoba, portal Life.ru podsetio je na staru prognozu Vladimira Žirinovskog koji je još ranije govorio da bi veliki sukob između Irana i Izraela mogao pokrenuti masovne migracije sa Bliskog istoka.

Prema njegovim tadašnjim rečima, jedan deo iranskih izbeglica mogao bi završiti i u Rusiji.

Lukjanov smatra da postoji nekoliko glavnih pravaca mogućeg kretanja izbeglica iz Irana.

Jedna od glavnih destinacija mogao bi biti Irak, gde postoji velika šiitska zajednica koja bi mogla prihvatiti migrante i omogućiti njihov dalji tranzit ka Evropskoj uniji.

Druga ruta vodi ka Turskoj, koja već prima veliki broj izbeglica sa Bliskog istoka. Ankara je već prihvatila više od 4,5 miliona izbeglica i ima iskustvo u upravljanju velikim migracionim tokovima, iako se suočava sa ekonomskim izazovima.

Treća moguća destinacija je Azerbejdžan, koji ima dugu kopnenu granicu sa Iranom, kao i veliku azerbejdžansku zajednicu unutar Irana, što bi moglo podstaći migracije uprkos mogućim bezbednosnim rizicima za Baku.

Sa druge strane, neke države regiona mogle bi pokušati da ograniče ulazak migranata.

Avganistan nema dovoljno ekonomskih resursa i kapaciteta za prihvat velikog broja izbeglica.

Turkmenistan bi mogao oštro reagovati na priliv migranata uprkos dugoj granici sa Iranom.

Pakistan bi, prema procenama eksperata, mogao rasporediti velike vojne snage duž granice kako bi sprečio masovni ulazak izbeglica.

Rusija bi, prema rečima Lukjanova, mogla primiti određeni broj izbeglica iz Irana, ali bi taj broj bio relativno mali u odnosu na potencijalni ukupni talas migracija.