Najbogatije arapske zemlje razmatraju mogućnost da preispitaju svoja ogromna ulaganja u inostranstvu kako bi ublažile finansijski pritisak izazvan ratom između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, piše Financial Times.

Prema navodima tog lista, sve veći pritisak na budžete država Persijskog zaliva mogao bi da ih natera da preispitaju kako postojeće, tako i planirane investicije širom sveta, dok traže način da ublaže ekonomske posledice sukoba.

Tri od četiri najveće ekonomije već razmatraju poteze

Jedan visoki zvaničnik iz Persijskog zaliva rekao je za Financial Times da bi takva odluka mogla da utiče na veliki broj finansijskih obaveza koje te države imaju u inostranstvu.

Reč je o različitim vrstama ulaganja – od obećanih investicija u strane države i kompanije, preko velikih sponzorstava u sportu, pa sve do poslovnih ugovora sa međunarodnim partnerima i potencijalne prodaje već postojećih vlasničkih udela.

Isti izvor naveo je da su tri od četiri najveće ekonomije regiona – Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Katar – već razgovarale o pritiscima koje rat stvara na njihove budžete i nacionalne ekonomije.

Zvaničnik ipak nije želeo da precizira koje su tačno države uključene u te razgovore.

Prema njegovim rečima, pojedine zalivske zemlje već su pokrenule internu reviziju investicionih ugovora kako bi utvrdile da li u postojećim sporazumima mogu da aktiviraju klauzule o višoj sili.

Takav potez omogućio bi im da preispitaju ili čak privremeno obustave deo finansijskih obaveza u inostranstvu.

„Nekoliko zalivskih država već je pokrenulo internu analizu kako bi proverilo da li u postojećim ugovorima može da aktivira klauzule o višoj sili, dok istovremeno razmatraju postojeće i planirane investicione obaveze kako bi ublažile očekivani ekonomski pritisak koji donosi rat“, rekao je zvaničnik za Financial Times.

On je dodao da bi takva odluka postala još realnija ukoliko se sukob nastavi i ukoliko troškovi rata nastave da rastu istim tempom.

Pritisak na budžete već primetan

Prema navodima Financial Timesa, ovaj potez zalivskih država predstavlja pre svega preventivnu meru koja dolazi kao odgovor na sve veći pritisak na državne budžete.

Države regiona trenutno se suočavaju sa više problema istovremeno.

Sa jedne strane, dolazi do pada prihoda iz energetskog sektora, što je posledica smanjene proizvodnje ili problema sa transportom energenata.

Sa druge strane, rat je ozbiljno pogodio i druge sektore ekonomije, posebno turizam i avijaciju.

Istovremeno, troškovi za odbranu i bezbednost ubrzano rastu.

Stotine milijardi dolara obećanih ulaganja u SAD

Posebnu težinu ovoj priči daje činjenica da države Persijskog zaliva upravljaju nekim od najvećih državnih investicionih fondova na svetu.

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar prošle godine su, nakon posete američkog predsednika Donalda Trampa regionu, obećali ulaganja vredna stotine milijardi dolara u Sjedinjene Američke Države.

Savetnik jedne zalivske vlade rekao je za Financial Times da je mogućnost preispitivanja tih ulaganja već privukla pažnju Bele kuće.

Takav razvoj događaja mogao bi da ima značajne posledice po američku ekonomiju i međunarodne finansijske tokove.

Novi pritisak na Trampa

Financial Times navodi da bi svaka odluka koja bi mogla da utiče na ulaganja u Sjedinjene Države ili druge zapadne ekonomije mogla dodatno da poveća politički pritisak na Donalda Trampa.

U tom slučaju od njega bi se očekivalo da pokuša da pronađe diplomatsko rešenje za sukob i okonča rat.

Države Persijskog zaliva poslednjih godina ulažu ogromna sredstva širom sveta.

One su među najvećim finansijerima međunarodnih sportskih događaja, ali istovremeno ulažu i ogromne sume u sopstveni ekonomski razvoj kako bi smanjile zavisnost od nafte.

Rat koji je pogodio region

Naftom bogate države regiona našle su se u središtu sukoba koji su pokrenule Sjedinjene Države i Izrael protiv Irana, nakon čega je Teheran pokrenuo snažan odgovor protiv američkih saveznika na Bliskom istoku.

Rat je doveo do gotovo potpunog prekida pomorskog saobraćaja kroz Ormuški moreuz, jedan od najvažnijih plovnih puteva na svetu kroz koji prolazi oko petine globalne trgovine naftom i gasom.

Prema navodima Financial Timesa, u Persijskom zalivu već je pogođeno najmanje deset tankera.

Napadi na energetsku infrastrukturu

Sukob je već ostavio ozbiljne posledice po energetsku infrastrukturu regiona.

Katar, drugi najveći svetski proizvođač tečnog prirodnog gasa, bio je primoran da proglasi stanje više sile nakon što je obustavio proizvodnju zbog napada dronom na svoje glavno LNG postrojenje.

U jednom od napada pogođena je i velika rafinerija u Saudijskoj Arabiji.

Prema izveštajima Financial Timesa, Iran je izveo napade i na američke vojne baze i ambasade u regionu, ali i na aerodrome, hotele i stambene objekte.

Ti napadi dodatno su poremetili vazdušni saobraćaj i turizam u čitavom regionu.

Emiratski milijarder otvoreno kritikovao Trampa

Kalaf al Habtur, poznati biznismen iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, javno je izrazio nezadovoljstvo zbog činjenice da su države Persijskog zaliva uvučene u rat.

U objavi na društvenoj mreži X uputio je direktno pitanje američkom predsedniku Donaldu Trampu.

„Ko vam je dao pravo da naš region uvučete u rat sa Iranom? Na osnovu čega ste doneli tako opasnu odluku?“, napisao je al Habtur.

On je dodao i pitanje da li su u Vašingtonu razmišljali o posledicama koje bi takva odluka mogla da ima po region.

Al Habtur je podsetio da su zalivske države uložile milijarde dolara u projekte koji su bili povezani sa stabilnošću i razvojem regiona.

„Te zemlje danas imaju pravo da pitaju gde je završio taj novac. Da li finansiramo mirovne inicijative ili rat koji nas dovodi u opasnost?“, poručio je emiratski milijarder.