Evropa mora da se pripremi za dugoročni energetski šok izazvan ratom na Bliskom istoku.

Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen rekao je da se EU sprema za najgore, bez obzira na to što puna kriza još nije stigla do nje. Na nivou EU se razmatraju sve opcije, uključujući i puštanje dodatne nafte iz strateških rezervi kako bi se ublažio pritisak na cene. Jedna od opcija su mere racionalizacije goriva, izveštava Fajnenšal tajms (Financial Times).

Samo 10 odsto goriva koje dolazi kroz Ormuski moreuz stiže do Evrope, ali je rast cena nafte zbog blokade Ormuskog moreuza nakon američko-izraelskog napada na Iran 28. februara uticao na ceo svet.

Retorika i reči koje se sada koriste su ozbiljnije nego što su bile u ranijoj fazi krize, a analize pokazuju da će ovo biti dugoročna situacija i da zemlje moraju biti sigurne da imaju sve što im je potrebno, rekao je Jergensen. Iako bezbednost snabdevanja još uvek nije dovedena u pitanje u EU.

Strukturni efekti

Brisel izrađuje planove za rešavanje „strukturnih, dugoročnih efekata“ rata. EU se sada priprema za najgore scenarije: bolje biti spreman nego lečiti, naglasio je Jergensen.

Avio-kompanije su zabrinute da bi moglo doći do nestašice mlaznog goriva. Upitan o mogućnosti ublažavanja propisa o mlaznom gorivu kako bi se omogućio veći uvoz iz SAD ili dozvolio veći udeo etanola u automobilskom gorivu, Jergensen je rekao da postojeći propisi nisu promenjeni, ali da se razmatraju sve opcije.

EU i SAD imaju različite standarde za mlazno gorivo, koje ima tačku smrzavanja od -47°C u EU, dok je u SAD -40°C, izveštava Fajnenšel tajms.

Ponovio je da ove godine neće biti promena u zakonodavstvu EU kako bi se okončao uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa. Umesto toga, rekao je da je prihvatljivo osloniti se na SAD i druge partnere da obezbede dodatne zalihe dok posluju na „slobodnom tržištu“.