Sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergej Šojgu optužio je vlasti u Jermeniji za niz „izrazito neprijateljskih poteza“, poručivši da se odnosi Moskve i Jerevana danas nalaze na najnižoj tački u novijoj istoriji.

Oštre izjave Šojgua dolaze u trenutku kada Rusija sve otvorenije optužuje Zapad da pokušava da izvuče Jermeniju iz ruskog političkog i bezbednosnog uticaja i trajno promeni odnos snaga na Južnom Kavkazu.

„Vidimo pristupanje Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda i izručenje ruskih državljana trećim zemljama“, rekao je Šojgu, govoreći o potezima Jermenije koji su izazvali bes Moskve.

Posebno je sporno to što je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, zbog čega je odluka Jermenije da pristupi Rimskom statutu u Rusiji doživljena kao ozbiljan politički udarac.

Prema oceni ruskih zvaničnika, SAD i Evropska unija aktivno podstiču zaokret Jermenije prema Zapadu kroz finansijsku, vojnu i diplomatsku podršku.

Moskva tvrdi da Zapad preuzima Kavkaz

Šojgu je upozorio da se pritisak ne odvija samo na političkom nivou, već i kroz ekonomiju i međunarodne institucije.

„Vidimo namerno pogoršanje uslova za rad ruskih ekonomskih operatera koji obezbeđuju radna mesta za desetine hiljada građana Jermenije“, rekao je sekretar Saveta bezbednosti Rusije.

On je posebno kritikovao vlasti u Jerevanu zbog odnosa prema Ukrajini i približavanja stavovima Evropske unije.

„Ustupanje platforme kijevskom režimu na samitu Evropske političke zajednice u Jerevanu kako bi upućivao pretnje Ruskoj Federaciji“, naveo je Šojgu kao jedan od ključnih primera neprijateljskog ponašanja.

Ruski zvaničnici smatraju da Jermenija, iako formalno ostaje članica Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), sve otvorenije napušta tradicionalno savezništvo sa Moskvom i okreće se Zapadu.

Analitičari upozoravaju da bi ovakav razvoj događaja mogao potpuno promeniti geopolitičku sliku Južnog Kavkaza, regiona koji je decenijama bio pod snažnim ruskim uticajem.

Pašinjan pod pritiskom zbog Nagorno-Karabaha

Istovremeno, jermenski premijer Nikol Pašinjan suočava se sa ozbiljnim unutrašnjim pritiscima i protestima zbog politike prema Nagorno-Karabahu.

Prema navodima ruskih medija, Pašinjan pokušava da ubedi javnost da je odluka o praktičnom prepuštanju Nagorno-Karabaha Azerbejdžanu bila neizbežna, ali se suočava sa snažnim otporom dela stanovništva.

Tokom predizbornih skupova, kako se navodi, dolazilo je i do burnih reakcija premijera na pitanja građana, kao i intervencija obezbeđenja protiv nezadovoljnih okupljenih.

Moskva sada sve otvorenije govori o „istorijskoj prekretnici“ u odnosima sa Jermenijom i upozorava da Zapad pokušava da trajno potisne Rusiju iz regiona.

Stručnjaci ocenjuju da bi nastavak ovakvih tenzija mogao imati ozbiljne posledice po bezbednost i političku stabilnost čitavog Kavkaza.