To je sinoć Rojtersu kazao neimenovani visoki zvaničnik Bele kuće.

- Nikakva odluka nije doneta, a Bela kuća nije naložila Pentagonu da izradi konkretne planove za smanjenje broja trupa na kontinentu - rekao je zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman pošto se radi o internim razgovorima.

Ali, britanska agencija ocenjuje da ti razgovori sami po sebi pokazuju to koliko su se odnosi između Vašingtona i njegovih evropskih saveznika u NATO pogoršali poslednjih meseci.

Oni takođe sugerišu da poseta Beloj kući u sredu Marka Rutea, generalnog sekretara Alijanse, nije uspela značajno da poboljša transatlantske odnose, koji su verovatno na najnižoj tački od osnivanja Severnoatlantskog saveza 1949. godine.

Bela kuća je javno saopštila da je Tramp razmatrao potpuno povlačenje iz NATO.

Uklanjanje trupa iz Evrope omogućilo bi Trampu da dramatično smanji bezbednosne obaveze Vašingtona na kontinentu, bez formalnog izlaska SAD iz NATO, što je potez kojim bi se na test stavili ustavni zakoni.

Najviše američkih vojnika u Nemačkoj, sledi Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Španija

Amerika trenutno ima više od 80.000 vojnika u Evropi i igraju centralnu ulogu u bezbednosnoj arhitekturi Starog kontinenta od Drugog svetskog rata.

Više od 30.000 tih vojnika nalazi se u Nemačkoj, a značajan broj je stacioniran i u Italiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Španiji. Izvor Rojtersa nije naveo koje zemlje bi mogle biti pogođene Trampovom odlukom niti koliko bi vojnika na kraju moglo da bude povučeno ako se šef Bele kuće odluči da realizuje tu ideju.

Upitan za komentar, portparol NATO je uputio Rojters na Ruteov intervju za CNN dat u sredu.

U tom intervjuu, Rute je rekao da razume Trampove frustracije Severnoatantskim savezom, ali da je "velika većina evropskih zemalja" bila od pomoći ratnim naporima Vašingtona u Iranu.

Nakon Ruteovog sastanka sa Trampom, generalni sekretar NATO je kazao evropskim vladama da Tramp želi da konkretno kažu šta nameravaju da učine kako bi pomogli u obezbeđivanju Ormuskog moreuza i da je dao rok od nekoliko dana.

NATO u krizi

Iako Tramp već dugo ima burne odnose sa NATO, pošto godinama optužuje evropske prestonice da štede na vojnim izdacima za Alijansu, poslednja tri meseca su bila posebno teška.

U januaru je Tramp izazvao transatlantsku krizu kada je obnovio dugogodišnje pretnje da će anektirati Grenland, prekomorsku teritoriju Danske.

Od izbijanja rata sa Iranom 28. februara, izražavao je duboko razočaranje zbog toga što saveznici iz NATO nisu ponudili pomoć u deblokadi Ormuskog moreuza, vitalne rute za globalno snabdevanje energentima koja je i dalje najvećim delom zatvorena uprkos krhkom prekidu vatgre objavljenom ove nedelje.

Diplomate NATO su ranije rekle da SAD nisu jasno stavile do znanja da li očekuju da će bilo kakva misija u Ormuskom moreuzu početi tokom ili nakon sukoba, a takođe su navele da Amerika nije precizirala koje konkretne poteze očekuju od svake zemlje Alijanse.

Volstrit džurnal je juče objavio da visoki zvaničnici Trampove administracije razgovaraju o premeštanju trupa stacioniranih u Evropi iz zemalja čiji su lideri kritikovali američko-izraelski rat protiv Irana i to u evropske zemlje čiji su lideri pružili veću podršku.

Zvaničnik Bele kuće rekao je Rojtersu da je Tramp konkretno razgovarao o vraćanju trupa u SAD, umesto o njihovom premeštanju u druge strane zemlje.

On je kazao da je Tramp bio posebno iritiran onim što doživljava kao pokušaje Evrope da odbaci njegove pokušaje da preuzme Grenland. Nakon sastanka sa Ruteom u Švajcarskoj u januaru, Tramp je nagovestio da je na vidiku sporazum o okončanju spora oko danske teritorije, ali do tog sporazuma nije došlo.

- On je posebno zatražio od NATO da smisli plan kada smo bili u Davosu, a oni kao da ga ne shvataju ozbiljno - zaključio je zvaničnik Bele kuće.