Odnosi između EU i Gruzije poslednjih godina značajno su zahladneli zbog optužbi Brisela da gruzijske vlasti odstupaju od demokratskih standarda, vrše pritisak na opoziciju i medije, kao i da odbijaju da svoju viznu i spoljnu politiku usklade sa evropskom. Jedna od glavnih zamerki jeste i činjenica da se Tbilisi nije pridružio sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji nakon početka rata u Ukrajini.

Kao upozorenje, Evropska komisija je već suspendovala bezvizni režim za nosioce gruzijskih diplomatskih, službenih i zvaničnih pasoša. Ova mera predstavlja prvi slučaj primene novog, pooštrenog mehanizma EU za suspenziju viznih olakšica. Brisel je ostavio mogućnost da se restrikcije u budućnosti prošire i na širi krug građana ukoliko ne dođe do promena u politici gruzijskih vlasti.

Evropski zvaničnici poručuju da liberalizacija viznog režima nije samo tehničko pitanje putovanja, već privilegija koja podrazumeva poštovanje zajedničkih evropskih vrednosti, vladavine prava i usklađenost sa ključnim spoljnopolitičkim odlukama EU.

Sa druge strane, vlasti u Tbilisiju nastavljaju da vode opreznu politiku prema Moskvi. Gruzija se nije priključila sankcijama protiv Rusije i zadržala je ekonomske veze sa susedom, uključujući direktne letove i trgovinsku saradnju, što u Briselu izaziva sve veću zabrinutost.

Analitičari ocenjuju da se Gruzija nalazi između dva suprotstavljena interesa – želje za nastavkom evropskih integracija i potrebe da izbegne direktnu konfrontaciju sa Rusijom, koja i dalje kontroliše regione Abhazije i Južne Osetije.

Zbog toga bi naredni meseci mogli biti presudni za dalji tok odnosa između Tbilisija i Evropske unije.