Objavljivanje preciznog spiska lokacija vojno-industrijskih postrojenja u Evropi koja rade za potrebe ukrajinskih oružanih snaga, prema oceni ruskog Ministarstva odbrane, ne predstavlja samo pokušaj zastrašivanja, već konkretno upozorenje da bi napadi mogli uslediti. Vojni analitičar i istoričar protivvazdušne odbrane Jurij Knutov izneo je procenu koje bi zemlje i koji sistemi naoružanja mogli prvi biti pogođeni.

On nije isključio mogućnost da objavljeni spisak nije konačan, te da bi uskoro mogao biti proširen novim državama, uključujući i pojedine zemlje zapadne Evrope.

Podsetimo, u sredu 15. aprila u večernjim satima, rusko Ministarstvo odbrane objavilo je listu sa adresama stranih kompanija koje proizvode dronove za ukrajinsku vojsku. Na spisku su se našle i lokacije ukrajinskih i zajedničkih preduzeća u Evropi koja učestvuju u proizvodnji jurišnih dronova i njihovih komponenti.

U tom dokumentu navedeno je da Ukrajina dobija podršku od više evropskih zemalja, među kojima su Velika Britanija, Nemačka, Danska, Litvanija, Letonija, Holandija, Poljska i Češka. Te kompanije proizvode širok spektar bespilotnih letelica, uključujući modele FP-1 i FP-2, koji su već korišćeni u napadima duboko na teritoriji Rusije, zatim dronove poput „Stiker“, „Da Vinči“, „Anubis“, „Haki“, AK-1000, AQ-400 „Skit“, „Ruta“, AN-196 „Ljuti“, kao i RAM-2X i „Bulava“.

U saopštenju Ministarstva odbrane navedeno je da evropska javnost mora jasno razumeti stvarne uzroke bezbednosnih pretnji, ali i da zna tačne lokacije „ukrajinskih“ i „zajedničkih“ fabrika koje se nalaze na teritoriji njihovih država.

Prema rečima Knutova, ovu objavu treba posmatrati u kontekstu nedavne izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova tokom boravka u Kini.

„On je otvoreno govorio o pretnjama sa kojima se Rusija suočava i o pokušajima Zapada da formira novi vojni blok protiv naše zemlje. Ako se ne varam, Kit Kelog, bivši specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za Ukrajinu, naveo je da bi taj blok uključivao Japan, Australiju, baltičke države, Poljsku i Nemačku, dok bi Ukrajina imala poseban status u tom savezu. U takvoj situaciji, kada veliki broj evropskih zemalja proizvodi dronove, jasno je da Rusija mora reagovati“, rekao je Knutov.

Na pitanje da li je lista kompletna, on je naveo da nedostaju neke zemlje.

„Francuska se ne nalazi na ovom spisku. Zbog toga smatram da lista nije potpuna. Objavljen je samo deo informacija, dok ostatak još nije predstavljen. Poznato je da Francuska, kao i SAD, razvija dronove slične našim ‘Geranima’“, istakao je.

Govoreći o mogućim metama, Knutov smatra da bi prve na udaru mogle biti baltičke države i Poljska, ali ne isključuje ni druge zemlje. Naglašava da konačnu odluku donose rusko Ministarstvo odbrane i državni vrh, kao i da bi eventualni udari morali biti precizni.

Kada je reč o sredstvima napada, naveo je da bi mogle biti korišćene visokoprecizne rakete „Iskander-M“, koje su već pokazale efikasnost. Njihova bojeva glava, teška oko 450 kilograma, dovoljna je da uništi manja proizvodna postrojenja.

Za udaljenije ciljeve, poput Španije, razmatra se mogućnost upotrebe interkontinentalnih balističkih raketa „Jars“, ali sa konvencionalnom, nenuklearnom bojevom glavom. Ipak, kako ističe, svaka odluka zavisi od procene državnog vrha.

Knutov je ocenio da bi preventivni udar bio opravdan kako bi se, kako kaže, „otreznili protivnici“ koji smatraju da mogu nekažnjeno delovati protiv nuklearne sile.

U suprotnom, upozorava na dalje jačanje Ukrajine. Velika Britanija je najavila isporuku 120.000 dronova, dok je Nemačka najavila slanje više stotina raketa za sistem „Patriot“. Takođe, u Nemačkoj se gradi fabrika za proizvodnju raketa PAC-2, namenjenih borbi protiv dronova i krstarećih raketa.

Uz to, Ukrajini će biti isporučeno i 36 lansera sistema IRIS-T, što, prema njegovim rečima, pokazuje da ruske snage uspešno uništavaju postojeće lansere, zbog čega Kijev traži dodatne.