Rizik od nuklearne katastrofe danas je dostigao nivoe kakvi nisu zabeleženi još od vrhunca Hladnog rata, upozorio je generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi.

Govoreći na konferenciji posvećenoj Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja (NPT) u Njujorku, Grosi je istakao da se svet nalazi u izuzetno opasnom trenutku, obeleženom rastućim sukobima i slabljenjem međunarodnih mehanizama koji su decenijama održavali globalnu bezbednost.

– Nalazimo se u veoma specifičnoj i zabrinjavajućoj fazi. Rizik od nuklearne katastrofe sada je na nivou kakav nije viđen od vremena Hladnog rata. Ratovi su ponovo prisutni u Evropi i na Bliskom istoku, dok su sistemi koji garantuju mir i stabilnost pod ogromnim pritiskom – upozorio je Grosi.

On je dodao da savremeni nuklearni poredak karakterišu veći broj aktera, povećani rizici i manjak jasnoće, što dodatno komplikuje globalnu situaciju.

Grosi je naglasio da je sprečavanje širenja nuklearnog oružja u interesu svih država i da ključnu ulogu u tome ima upravo NPT, kao jedan od najvažnijih međunarodnih sporazuma u toj oblasti.

Prema njegovim rečima, sistem kontrole i zaštitnih mera predstavlja osnovu globalne bezbednosti, jer sprečava da se nuklearni materijal iz civilne upotrebe preusmeri u vojne svrhe. Istovremeno, istakao je da nuklearna tehnologija ima značajan potencijal za razvoj i da njena primena u mirnodopske svrhe treba da se širi.

Međutim, dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da je 5. februara istekao sporazum Novi START između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, koji je regulisao smanjenje nuklearnog arsenala. Njegovo ukidanje otvara mogućnost nove globalne trke u naoružanju, po prvi put od završetka Hladnog rata.

Prema ranijim izveštajima, Rusija je još u septembru ponudila produženje sporazuma na godinu dana, ali američka administracija nije dala zvaničan odgovor. U međuvremenu, Pentagon je započeo pripreme za period bez tog sporazuma, iako detalji tih planova nisu objavljeni.

Stručnjaci upozoravaju da bi, u odsustvu novog dogovora između Vašingtona i Moskve, moglo doći do ubrzanog razvoja nuklearnog arsenala.

– Ako uskoro ne bude postignut novi sporazum, vrlo je verovatno da će obe strane početi da opremaju svoje rakete sa više bojevih glava – upozorio je Deril Kimbol iz Udruženja za kontrolu naoružanja.

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp ranije je nagovestio da želi novi sporazum koji bi uključio i Kinu, dok je ruski predsednik Vladimir Putin insistirao da u pregovore budu uključene i evropske nuklearne sile poput Velike Britanije i Francuske.

U međuvremenu, Evropa bi mogla da preuzme aktivniju ulogu. Po prvi put posle više decenija, pojedine države razmatraju jačanje sopstvenih nuklearnih kapaciteta.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da su evropske zemlje već započele razgovore o formiranju zajedničkog „nuklearnog kišobrana“, što dodatno ukazuje na promene u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.

Ukoliko se ovakav trend nastavi, svet bi mogao da se suoči sa novom fazom nuklearne trke, sa neizvesnim i potencijalno opasnim posledicama po globalnu stabilnost.