Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp je iznošenjem američke prodaje oružja Tajvanu kao pregovaračkog aduta prema Kini dao poklon kineskom predsedniku Si Đinpingu u njegovim nastojanjima da potkopa tajvansku vladu, piše The New York Times.

U ponedeljak su kineski državni mediji iskoristili Trampove komentare da pošalju poruku unutar zemlje i Tajvanu: da se na Sjedinjene Američke Države ne može osloniti kada je reč o odbrani Tajvana, ostrvske demokratije koju Peking smatra svojom teritorijom.

Predsednik Tajvana Lai Čing-te, česta meta žestokih napada Pekinga, i njegova Demokratska progresivna partija više ne mogu da računaju na „bezuslovno popuštanje“ Sjedinjenih Država, naveo je „Global tajms“, kineski list, pozivajući se na kineskog istraživača.

- Bezbednost se ne može kupiti vojnim nabavkama; ako postanete pijun, bićete samo isceđeni do kraja - rekao je pukovnik Đang Bin, portparol kineskog Ministarstva odbrane, u ponedeljak, govoreći o Tajvanu.

Komentari američkog predsednika objavljeni su tokom vikenda, nakon što je Tramp u petak napustio samit sa Si Đinpingom u Pekingu.

On je rekao da drži na čekanju odluku o paketu oružja za Tajvan vrednom oko 14 milijardi dolara i opisao ga kao „veoma dobar pregovarački adut“ koji može da se koristi u odnosima sa Pekingom.

- Držim to po strani i zavisi od Kine - rekao je u intervjuu za „Foks njuz“.

Nije odmah bilo jasno šta Tramp želi da Kina uradi zauzvrat.

Pritisak na Iran?

Sjedinjene Države su ušle u samit nadajući se da će ubediti Kinu da učini više kako bi Iran ponovo otvorio Ormuski moreuz.

Tramp je kasnije rekao da je razgovarao o Iranu sa Si Đinpingom, ali detalji njihovih razgovora nisu objavljeni.

Kina je vršila pritisak na Iran da pregovara sa Sjedinjenim Državama i pozvala je da Ormuski moreuz bude otvoren.

Ali Peking ima snažne strateške razloge da izbegne otvoreno svrstavanje uz Sjedinjene Države i Izrael protiv Irana, svog partnera na Bliskom istoku, u ratu za koji je više puta rekao da nije trebalo da se dogodi.

Čak i kada bi Kina bila spremna da iskoristi svoj uticaj nad Teheranom, ne bi želela da to izgleda kao otvorena razmena ustupaka za američke koncesije po pitanju Tajvana, rekao je Bao Čengke, istraživač Šangajskog udruženja za istraživanje odnosa preko Tajvanskog moreuza, organizacije sa sedištem u Šangaju.

- On ima tendenciju da se ponaša kao biznismen, posmatrajući pitanja kroz prizmu sklapanja poslova - rekao je Bao o Trampu. - Ali povezivanje ta dva pitanja na tako čvrst način zaista nije izvodljivo.

Više kupovine američke robe?

Ako bi Tramp suspendovao paket od 14 milijardi dolara ili smanjio broj i sofisticiranost oružja, Kina bi mogla da odgovori na nekoliko načina, rekao je Sin Ćijang, direktor Centra za studije Tajvana na Univerzitetu Fudan.

Na primer, Kina bi mogla da kupi više američkih poljoprivrednih proizvoda i aviona kompanije „Boing“, rekao je profesor Sin.

Predsednik Tramp i „Boing“ već su saopštili da je Kina pristala da naruči 200 aviona te kompanije.

Trampova administracija je takođe u nedelju saopštila da je Kina pristala da „kupuje najmanje 17 milijardi dolara godišnje američkih poljoprivrednih proizvoda“ tokom 2026, 2027. i 2028. godine, iako će iznos za ovu godinu biti proporcionalno obračunat.

Zvanični stav Pekinga jeste da je Tajvan unutrašnje pitanje i da je svaka dalja američka prodaja oružja ostrvu neprihvatljiva.

Ali Kina može da bude i pragmatična, rekao je Sin.

- Kina nikada nije želela da prodaju oružja Tajvanu tretira kao pregovarački adut u pregovorima sa Sjedinjenim Državama - rekao je. - Ali realno, svako pitanje u suštini može postati pregovarački adut u toku međunarodnih odnosa ili konkurencije velikih sila.

Propagandna pobeda za Peking

Na određene načine, Peking je već profitirao od Trampovog poteza.

Trampove izjave sugerisale su da je delimično prihvatio kineski prikaz Laija kao opasnog separatiste koji pokušava da uvuče Sjedinjene Države u rat.

(Lai i njegova vlada tvrde da je Tajvan u stvarnosti već nezavisan i da je upravo Peking agresor.)

Tramp je takođe doveo u pitanje da li bi Sjedinjene Države mogle uspešno da odbrane Tajvan u slučaju rata.

- Ne želim da neko proglasi nezavisnost, a onda mi treba da putujemo 9.500 milja da bismo vodili rat - rekao je.

Minsin Pej, profesor na Koledžu Klermont Mekena koji proučava kinesku političku elitu, rekao je:

- Mislim da Si Đinping veruje da je uspeo u jednom pogledu na ovom samitu – a to je da je edukovao Trampa po pitanju Tajvana.

- U očima kineskog naroda, Trampovi komentari o pitanju Tajvana predstavljaju ogroman proboj - rekao je Vang Ven, bivši kineski novinar u Pekingu, koji je sada profesor na Univerzitetu Renmin u Pekingu.

Peking može ostvariti određenu prednost čak i ako Tramp dovoljno dugo odlaže bilo kakvo odobrenje, smatraju neki analitičari.

- Pitanje je da li će prodaja od 14 milijardi dolara biti odložena nedeljama, mesecima ili duže - rekao je Krejg Singlton, viši direktor Programa za Kinu u Fondaciji za odbranu demokratija u Vašingtonu. - Dugotrajno odlaganje, naročito ako bude oblikovano primedbama Pekinga, izazvalo bi mnogo ozbiljnije zabrinutosti oko pouzdanosti američkog odvraćanja.

Problemi za Tajvan?

Glavna opoziciona partija na Tajvanu, Nacionalistička partija, koja podržava bliže odnose sa Kinom, iskoristila je ovaj trenutak da tvrdi kako je predsednik Lai doveo ostrvo u opasan položaj – bez poverenja Pekinga i bez mogućnosti da se osloni na Vašington.

- Verujem da samit Tramp–Si predstavlja prekretnicu za Tajvan - rekao je Su Ći, bivši visoki zvaničnik koji je radio u administracijama Nacionalističke partije, na forumu u Tajpeju. - Naš veliki brat, Amerika, izvinite, ima previše problema trenutno i jednostavno ne može da brine o nama ovde.

Lai i njegovi zvaničnici tvrdili su da Trampovi komentari ne menjaju odnose.

Ukazali su na delove Trampovih izjava, uključujući i onu da se „ništa nije promenilo“ u politici prema Tajvanu.

Takođe su ukazali na izjave zvaničnika Trampove administracije, uključujući Džejmsona Grira, američkog trgovinskog predstavnika, koji je rekao da politika prema Tajvanu ostaje nepromenjena.

- Mislim da javnost Tajvana ne treba da brine - rekao je Čen Ming-či, zamenik ministra spoljnih poslova Tajvana, obraćajući se novinarima. - Verujem da se američke bezbednosne obaveze prema nama i naši bilateralni ekonomski i trgovinski odnosi održavaju kao i ranije.