Riga upozorava da se suočava sa sve većim izazovima koji dolaze iz Minska, od pritiska na granici do mogućih oblika hibridnog delovanja.

Evropske zemlje strahuju da bi Belorusija mogla da koristi slične metode kao tokom migrantske krize 2021. godine, kada su hiljade migranata pokušavale da pređu granicu prema Poljskoj, Litvaniji i Letoniji.

Tada su evropske institucije optužile režim Aleksandra Lukašenka da je organizovao dolazak migranata iz zemalja Bliskog istoka i Afrike kako bi izvršio politički pritisak na EU zbog sankcija uvedenih protiv Minska. Belorusija je te optužbe odbacivala.

Sada se Letonija nalazi u posebno osetljivoj poziciji. Kao jedna od baltičkih država, ona ima dugu granicu sa Rusijom i Belorusijom, a njene vlasti poslednjih godina upozoravaju na povećane bezbednosne rizike u regionu nakon početka rata u Ukrajini.

Evropska unija pažljivo prati situaciju, jer bi svaki novi pritisak na baltičke države predstavljao izazov za čitavo istočno krilo NATO-a. Brisel insistira na zajedničkom odgovoru, jačanju granica i većoj koordinaciji država članica.

Za Letoniju, koja je istorijski i geopolitički veoma osetljiva na poteze Moskve i Minska, pitanje bezbednosti granice postalo je jedno od ključnih državnih pitanja.

Najnovija situacija oko Letonije pokazuje da odnosi između Minska i Brisela ostaju duboko zategnuti, a evropske zemlje očekuju nove poteze beloruskog rukovodstva.