U Hagu postoje dva velika međunarodna suda koja se često mešaju. Sa jedne strane nalazi se Međunarodni sud pravde (MSP), odnosno International Court of Justice (ICJ), sud Ujedinjenih nacija koji rešava sporove između država i smešten je u istorijskoj Palati mira.

Sa druge strane nalazi se Međunarodni krivični sud (MKS), odnosno International Criminal Court (ICC), koji od 2002. godine procesuira pojedince odgovorne za ratne zločine i nalazi se u znatno modernijoj zgradi od stakla i betona.

U njemu nisu zastupljene sve 193 članice Ujedinjenih nacija, već samo 125 država koje su pristupile sudu i priznale njegovu nadležnost. Među zemljama koje nisu članice nalaze se SAD, Rusija i Kina, kao i pojedine države Azije i Severne Afrike.

Kada je američki državni sekretar Marko Rubio nedavno zapretio da će sud "rastaviti ciglu po ciglu", bilo je jasno da govori o Međunarodnom krivičnom sudu.

Američki Stejt department je u saopštenju naveo mere koje Vašington razmatra u kampanji protiv suda. Među njima su zabrane ulaska zaposlenima ICC-a u SAD, kao i pooštravanje sankcija protiv institucije i organizacija povezanih sa njom.

Pominje se čak i pojačan nadzor nad državama koje, kako navodi Vašington, "odbijaju da odbace lažni autoritet ICC-a, a istovremeno koriste američku pomoć".

SAD su i ranije vršile pritisak na Međunarodni krivični sud, ali je novi pristup privukao pažnju stručnjaka za međunarodno pravo širom sveta.

SAD pojačava pritisak na Hag

"Amerika i Marko Rubio su sada praktično javno objavili nešto što traje već više od godinu dana – diplomatskim pritiskom i različitim sredstvima pokušavaju da utiču na druge države kako bi promenile svoje stavove, a delimično i način glasanja kada je reč o ICC-u", rekao je Andreas Šiler, zamenik rukovodioca programa za međunarodne zločine i pravnu odgovornost pri Evropskom centru za ustavna i ljudska prava u Berlinu.

Prema njegovim rečima, činjenica da je kampanja sada javno objavljena pokazuje da je reč o strateški planiranom pristupu koji uključuje i druge države koje nisu članice suda.

SAD nisu članica Međunarodnog krivičnog suda, pa se dela počinjena na njihovoj teritoriji ne mogu procesuirati u Hagu. Međutim, ICC može da postupa kada se radi o zločinima počinjenim na teritoriji država članica.

Na toj osnovi izdati su, između ostalog, nalozi za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Postojanje Međunarodnog krivičnog suda može se objasniti lekcijama iz istorije. Nakon Drugog svetskog rata, Nirnberški procesi protiv dela nacističkog rukovodstva predstavljali su svojevrsni početak međunarodnog krivičnog prava.

Kada su tokom devedesetih godina, nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji i genocida u Ruandi, osnovani tribunali za ratne zločine, sve više je jačala ideja o stvaranju stalne međunarodne institucije koja bi se bavila najtežim zločinima.

Prema rečima Kaija Ambosa, stručnjaka za međunarodno pravo sa Univerziteta u Getingenu, reč je o "osnovnom pitanju preuzimanja odgovornosti", bez obzira na to da li je reč o Ukrajini, Iranu ili Gazi.

"Ne može biti prihvatljivo da se takvi teški zločini počine, a da glavni odgovorni, pre svega šefovi država i druge vodeće osobe, ostanu nekažnjeni. Jednostavno se ništa ne događa. To je neprihvatljivo za žrtve, ali zapravo i za sve nas", rekao je Ambos za Dojče vele.

Da li bi američki državljani mogli da se nađu pred sudom?

U kratkom video obraćanju Marko Rubio izjavio je da Međunarodni krivični sud ugrožava pravni sistem SAD.

"Američki službenici granične zaštite koji iz naše zemlje uklanjaju nasilne kriminalce. Američki marinci koji rizikuju svoje živote u odbrani naše zemlje... Ako ostanemo pasivni, svi oni bi mogli biti prepušteni na milost i nemilost stranim sudijama udaljenim hiljadama kilometara", rekao je američki državni sekretar.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom trenutno se ne vodi nijedan postupak protiv američkih državljana.

Aktivnosti američke granične službe ICE uglavnom se odvijaju na teritoriji SAD, gde ICC nema nadležnost.

Drugačija situacija mogla bi da bude kada je reč o vojnim operacijama ili akcijama van američke teritorije. Kao primer se navode ciljane likvidacije navodnih krijumčara droge na Karibima.

Bivši glavni tužilac ICC-a Luis Moreno Okampo ocenio je još u novembru da bi u pojedinim slučajevima moglo da bude reči o mogućim zločinima protiv čovečnosti.

Kako sud može da se odupre pritisku?

Kai Ambos upozorava da bi američki pritisak mogao da izazove takozvani "efekat hlađenja" – odnosno strah zaposlenih u Međunarodnom krivičnom sudu da pokreću postupke protiv moćnih država ili njihovih predstavnika.

"Imamo i problem preteranog poštovanja sankcija. Tako kompanije van SAD mogu da kažu: više ne želimo da sarađujemo sa tom institucijom jer bi to moglo ugroziti naše poslovanje u Americi", naveo je on.

Američko Ministarstvo spoljnih poslova je još prošle godine uvelo niz sankcija protiv ICC-a i pojedinih sudija.

Kao odgovor na pritiske, sud je pokušao da smanji zavisnost od SAD. Između ostalog, kancelarijske programe kompanije Majkrosoft zamenio je nemačkim softverom otvorenog koda.

Stručnjak Evropskog centra za ustavna i ljudska prava smatra da države članice imaju mogućnost da pruže podršku sudu.

"Ako se srednje velike sile i manje države udruže protiv SAD i postanu oslonac međunarodnim institucijama, pružajući otpor, to je najvažnije", rekao je Šiler.

Evropska unija stala je uz Međunarodni krivični sud odmah nakon Rubiovih pretnji.

Podršku sudu pružio je i nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, koji je ocenio da ta institucija svet čini "bezbednijim i pravednijim".

Zanimljivo je da je 2022. godine, nakon početka ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, slično mišljenje imao i američki Senat.

U rezoluciji je Međunarodni krivični sud opisan kao "međunarodni tribunal koji želi da očuva vladavinu prava", dok su istrage protiv Rusije bile pozdravljene.

Jedan od predlagača te rezolucije bio je republikanac Lindzi Grejem, a među njenim podržavaocima nalazio se i tadašnji senator, a danas američki državni sekretar Marko Rubio.