Pentagon i CIA razmatraju veliko smanjenje američkog vojnog i obaveštajnog prisustva na Bliskom istoku nakon što su iranski udari teško oštetili brojne baze i objekte koje su SAD gradile decenijama.

Tajni razgovori u Vašingtonu

Prema navodima Si-En-Ena, u američkoj vojsci i obaveštajnoj zajednici već se vode nezvanični razgovori o smanjenju broja vojnika, agenata i stalnih objekata u regionu.

Šest izvora upoznatih sa tim razgovorima navodi da bi povlačenje moglo da usledi ukoliko administracija Donalda Trampa uspe da okonča sukob sa Iranom.

Takav potez predstavljao bi jednu od najvećih promena američke strategije na Bliskom istoku od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.

Iranci razneli ključne objekte?

Razlog za povlačenje nije samo Trampova dugogodišnja namera da smanji broj američkih vojnika u inostranstvu.

Višemesečni sukob sa Iranom pokazao je da su velike i unapred poznate američke baze u Persijskom zalivu veoma ranjive na masovne napade balističkim raketama i bespilotnim letelicama.

Američki zvaničnici na koje se poziva Si-En-En tvrde da je objekat CIA u Rijadu praktično uništen u jednom od iranskih udara.

Pogođeni su i američki vojni objekti u Bahreinu, Kataru, Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu, dok izvori navode da je šteta na pojedinim lokacijama ogromna.

Uništene baze možda neće ni obnoviti

Pentagon sada razmatra mogućnost da neke od teško oštećenih ili potpuno uništenih baza uopšte ne obnovi.

Za CIA i američku Komandu za specijalne operacije razmatra se još drastičniji model. Njihovi pripadnici i oprema ostajali bi u Sjedinjenim Državama, odakle bi bili slati na Bliski istok samo radi izvođenja konkretnih operacija.

Nakon završetka zadatka odmah bi se vraćali u Ameriku, čime bi se smanjila potreba za velikim stalnim bazama koje Iran može lako da locira i gađa.

Finansijski kontrolor Pentagona Džuls „Džej“ Herst priznao je još u aprilu da Vašington nema konačnu procenu ukupne štete.

– Zavisi od toga kako odlučimo da ih obnovimo ili da li ćemo ih uopšte obnavljati – rekao je Herst.

Račun bi mogao da bude težak milijarde

Obnavljanje razorenih baza moglo bi da košta više milijardi dolara. Pentagon očekuje da deo troškova snose države u kojima se američki objekti nalaze.

Jedna od mogućnosti koja se ponovo ozbiljno razmatra jeste premeštanje vojne i obaveštajne infrastrukture duboko pod zemlju.

O toj ideji govorilo se i ranije, ali su joj iranski raketni udari dali novu težinu, pošto su pokazali koliko su postojeći nadzemni objekti izloženi.

Peta flota ostaje bez stare baze

Razmere problema posebno su vidljive u Bahreinu, tradicionalnom sedištu američke Pete flote.

Admiral Deril Kodl otvoreno je rekao da se američka mornarica u teško oštećenu bazu Naval Support Activity Bahrain neće vratiti u doglednoj budućnosti.

– Ne vraćamo se tamo u skorije vreme. Želim da budem potpuno iskren u vezi sa tim – poručio je Kodl.

Iran je tokom sukoba više puta gađao američke vojne objekte širom Persijskog zaliva. Tokom poslednje velike razmene vatre pogođeni su ciljevi u Bahreinu, Kuvajtu i Jordanu.

Američke snage su zauzvrat napadale iransku protivvazdušnu odbranu, radare, pomorske kapacitete i komunikacione objekte.

Amerika traži novi način ratovanja

Američki vojni vrh sada pokušava da pronađe način da zadrži sposobnost izvođenja udara i specijalnih operacija u regionu, a da istovremeno ukloni velike i lako uočljive mete.

Formalna odluka o masovnom povlačenju još nije doneta. Očekuje se da neke od najvećih američkih baza ostanu aktivne, dok se razgovori o smanjenju prisustva vode bez konačne Trampove naredbe.

Na Bliskom istoku se trenutno nalazi oko 50.000 američkih vojnika, uz dve grupe nosača aviona i više od deset razarača sa vođenim raketama.

Prema dostupnim podacima, u sukobu sa Iranom poginulo je 18 američkih vojnika. Višemesečni udari sada su primorali Pentagon i CIA da preispitaju čitav sistem prisustva koji su SAD gradile više od dve decenije.

Ukoliko plan bude sproveden, posledica iranskih napada neće biti samo napuštanje nekoliko porušenih objekata. Amerika bi mogla da odustane od modela stalnog vojnog prisustva koji je predstavljao jedan od glavnih stubova njene moći na Bliskom istoku.

Izvor: Informer/Si-En-En