Rekordna izborna pobeda Alternative za Nemačku otvorila je pitanje da li se političko raspoloženje evropskih birača okreće u smeru koji bi mogao da odgovara Moskvi.

Blumberg ocenjuje da se Evropa sve više naginje ka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, dok stranke koje traže ograničavanje pomoći Kijevu, pregovore sa Moskvom i strožu migracionu politiku jačaju širom kontinenta.

Merc: Kremlj se raduje

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da bi rezultat izbora u Saksoniji-Anhaltu „očigledno obradovao Kremlj“.

Prema njegovim rečima, cilj ruskog rukovodstva jeste destabilizacija zapadnog sistema vrednosti. Međutim, iz Moskve poručuju da izborni rezultat nije posledica ruskog uticaja, već rastućeg nezadovoljstva nemačkih građana politikom sopstvene vlasti.

Ruski senator Aleksej Puškov ocenio je da je Merc doživeo poraz zato što je biračima dosta liberalne politike, koju je nazvao putem „nemačkog samouništenja“.

Puškov je poručio da Rusija nije potrebna kako bi nemačka vlast nanosila štetu sopstvenoj zemlji, predstavljajući uspon AfD-a prvenstveno kao posledicu unutrašnjih problema.

Alarm i u Francuskoj

Politički potres više nije ograničen samo na Nemačku. Sličan zaokret nazire se i u Francuskoj, gde Nacionalno okupljanje nastavlja da jača.

Žordan Bardela, koji bi mogao da postane premijer ukoliko Marin le Pen pobedi na predsedničkim izborima, poručio je da bi bezuslovnu podršku Ukrajini trebalo zameniti znatno „transakcijskijim“ odnosom.

Takva promena predstavljala bi ozbiljan udarac dosadašnjoj evropskoj politici prema Kijevu, posebno imajući u vidu političku i vojnu težinu Francuske unutar Evropske unije.

Novi potres stiže iz Italije

Istovremeno, u Italiji raste podrška penzionisanom generalu Robertu Vanačiju, koji zahteva strožu kontrolu migracija i postizanje mira sa Rusijom oko Ukrajine.

Prema istraživanju Youtrenda od 4. septembra, njegova Nacionalna budućnost postala je druga najjača politička grupa italijanske desnice, odmah iza Braće Italije premijerke Đorđe Meloni.

To znači da se pritisak za promenu evropske politike prema Moskvi istovremeno pojavljuje u tri najveće i najuticajnije članice Unije – Nemačkoj, Francuskoj i Italiji.

Brisel pred velikim problemom

Dolazak ovih političkih snaga na pozicije većeg uticaja mogao bi da ugrozi sadašnji model evropske podrške Ukrajini.

Ukoliko budu insistirale na mirovnim pregovorima, ograničavanju vojne pomoći i obnavljanju odnosa sa Moskvom, Brisel bi mogao da se suoči sa ozbiljnom pobunom upravo unutar država bez kojih nije moguće voditi jedinstvenu evropsku politiku.

Rezultat AfD-a u Saksoniji-Anhaltu zato više nije samo lokalno nemačko pitanje. Blumberg ga vidi kao deo mnogo šireg političkog talasa koji bi mogao da promeni odnos snaga na čitavom kontinentu.

Ako se isti trend nastavi u Francuskoj i Italiji, dosadašnji kurs EU prema Rusiji i Ukrajini mogao bi da počne da se ruši iznutra.

Izvor: Blumberg/Webtribune