Irački premijer Ali al Zaidi potvrdio je ovaj vremenski okvir nakon sastanka sa admiralom Bredom Kuperom, komandantom Centralne komande SAD (CENTCOM).

Al Zaidi je kraj septembra opisao kao "fiksni i konačni datum za završetak vojne misije Globalne koalicije za poraz ISIL-a u Iraku i potpuni odlazak njenih snaga".

Da bi se razumela težina ove odluke, potrebno je vratiti se više od dve decenije unazad.

Američka invazija na Irak u martu 2003. godine, pokrenuta sa ciljem svrgavanja režima Sadama Huseina pod optužbama za posedovanje oružja za masovno uništenje, trajno je promenila Bliski istok.

Pad Huseina doveo je do potpunog kolapsa državnih institucija, što je otvorilo prostor za brutalne sektaške sukobe i višegodišnju pobunu protiv američkih snaga.

Tokom sredine 2000-ih, američko vojno prisustvo u Iraku dostiglo je vrhunac sa više od 170.000 vojnika.

Nakon prvobitnog povlačenja 2011. godine, uspon zloglasne terorističke organizacije Islamska država ponovo je primorao SAD da vrate trupe 2014. godine, čime je misija transformisana iz okupacione u antiterorističku.

Sa porazom Islamske države smanjivao se i broj američkih vojnika, pa je u poslednje vreme u Iraku boravilo oko 2.500 pripadnika američkog vojnog osoblja.

Prebacivanje odgovornosti i bezbednosni izazovi

Konačno povlačenje predstavlja kulminaciju bilateralnog sporazuma iz 2024. godine o okončanju protivterorističkih operacija.

Većina federalnih vojnih baza napuštena je tokom 2025. godine, čime je preostali američki kontingent koncentrisan u Erbilu, u okviru poluautonomne kurdske regije. Proces povlačenja iz tih područja počeo je krajem jula ove godine.

Ovakav potez dolazi u veoma osetljivom trenutku. Vojni objekti u regionu bili su pod stalnim napadima nakon što su SAD i Izrael 28. februara pokrenuli vojne operacije protiv Irana.

Sada lokalne bezbednosne snage preuzimaju primarnu odgovornost za odbranu.

Američki zvaničnici izrazili su optimizam:

"Sjedinjene Američke Države, Irak i koalicioni partneri postigli su ogroman uspeh u porazu ISIL-a. Sada će iračke bezbednosne snage, uključujući Pešmerge i druge snage u Kurdistanu, voditi borbu protiv preostalih terorista."

Američko povlačenje duboko je isprepletano sa unutrašnjim političkim prilikama u Iraku.

Vlada u Bagdadu iskoristila je ovaj dogovor i postavila paralelni rok, 30. septembar, za predaju oružja moćnim nedržavnim oružanim frakcijama.

Zvaničnici u Bagdadu tvrde da odlazak stranih "okupacionih" trupa eliminiše svaki ideološki i patriotski izgovor za postojanje nezavisnih milicija.

Ipak, sprovođenje ovog ultimatuma ostaje malo verovatno, s obzirom na to da duboko ukorenjene grupe bliske Iranu kategorički odbijaju da polože oružje, što bi moglo da stvori novi unutrašnji vakuum moći.

Zaokret pod Trampom: Ekonomija umesto oružja

Završno povlačenje vojske usklađeno je sa širom promenom odnosa između SAD i Iraka.

Tokom samita sredinom jula, američki predsednik Donald Tramp jasno je nagovestio zaokret ka ekonomskom angažmanu, stavljajući u prvi plan naftni i energetski sektor.

"Mislimo da nam tamo više nije potrebna vojska", izjavio je Tramp, ističući da će američke korporacije zadržati snažno komercijalno prisustvo, uprkos tome što Pentagon povlači svoje snage.

Zbog bezbednosnih protokola, zvaničnici američkog Ministarstva odbrane za sada ne žele da otkriju tačan broj preostalih pripadnika, kao ni njihove sledeće destinacije.

Jedno je sigurno - ova jesen označiće istorijsku prekretnicu.

Po prvi put od marta 2003. godine, nijedan američki vojnik neće biti stacioniran na teritoriji Iraka.