Dok rat u Ukrajini traje, a odnosi Moskve i Zapada ostaju duboko zategnuti, sve je više procena da bi iza kulisa mogao da se traži izlaz iz sukoba. Upravo se u tom kontekstu pominje Vatikan, institucija koja i u najtežim političkim krizama često održava kanale komunikacije sa suprotstavljenim stranama.
Vatikan kao mogući tihi posrednik
Sveta stolica već je poručivala da je spremna da stavi svoje prostore na raspolaganje za eventualne pregovore Moskve i Kijeva. To, međutim, ne znači da je Vatikan preuzeo posredničku ulogu niti da je bilo kakav sastanak dogovoren.
Njegova prednost je upravo u tome što nema vojnu silu ni klasičan politički uticaj velikih država. Zbog toga može da razgovara i sa stranama koje javno odbijaju direktne kontakte, bez dodatnog političkog pritiska.
U javnosti se istovremeno pominje i moguća uloga brazilskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve, dok finski predsednik Aleksander Stub otvoreno govori da Evropa u nekom trenutku mora da pronađe način za politički razgovor sa Moskvom.
Pominje se pojas od Italije do Poljske
Mihail Hazin je u razgovoru sa Stivom Dudnikom izneo mnogo širi i daleko dramatičniji scenario. Po njegovoj proceni, poseta visokog predstavnika Vatikana povezanog sa diplomatskim krugovima mogla bi da ukaže na pokušaj stvaranja novog političkog aranžmana u Evropi.
U centru te pretpostavke nalazi se ideja o svojevrsnom pojasu država između zapadne Evrope i prostora koji je neposredno vezan za Rusiju. Hazin taj mogući prostor vidi kao zonu koja bi se pružala od Italije do Poljske.
Ako bi se takav model ikada ozbiljno razmatrao, ne bi se radilo samo o prekidu borbi u Ukrajini. To bi značilo pokušaj da se ponovo odrede granice bezbednosnog, političkog i ekonomskog uticaja na kontinentu.
Turska, Kipar i Sirija u istoj računici
U svojoj analizi Hazin povezuje moguću evropsku promenu sa nestabilnošću na Mediteranu i Bliskom istoku. Posebno izdvaja Tursku, čija ekonomija godinama pokušava da balansira između slabe lire, skupog uvoza i potrebe da održi izvoz.
On iznosi procenu da bi unutrašnji ekonomski pritisci mogli da izazovu ozbiljne političke potrese u toj zemlji. To nije potvrđena prognoza niti zvanični plan, ali Hazin upozorava da bi kriza mogla da pojača rizik od spoljnopolitičkih sukoba.
U tom slučaju Kipar bi ponovo mogao da postane jedna od najosetljivijih tačaka istočnog Mediterana. Svaka veća tenzija oko ostrva odmah bi otvorila pitanje odnosa Ankare i Atine, a šira kriza mogla bi da se prelije i na Izrael i ostatak regiona.
Nova ravnoteža od Baltika do Bliskog istoka?
Hazinin scenario dotiče se i Sirije, ruskih vojnih baza, Jordana i mogućeg preuređenja odnosa na Bliskom istoku. On smatra da bi Moskva mogla da preispita raspored svojih kapaciteta ako proceni da se region približava novoj velikoj konfrontaciji.
Za sada, međutim, nema javno dostupnih dokaza da je dogovor o novoj mapi Evrope već napravljen, niti da postoji konkretan plan za zonu od Italije do Poljske. Potvrđeno je jedino da se traže diplomatski izlazi, dok su mnogi kanali između Moskve, Kijeva i zapadnih prestonica i dalje blokirani.
Zato Vatikan u ovoj priči ostaje simbol mogućeg tihog kanala. Ako iza zatvorenih vrata zaista počnu ozbiljni razgovori, tema neće biti samo linija fronta u Ukrajini, već budući odnos Evrope, Rusije i regiona koji se proteže sve do Bliskog istoka.
Komentari (0)