Sukob iz avgusta 2008. danas se često posmatra kao jedna od ključnih prekretnica u odnosima Rusije i Zapada. Političko udaljavanje već je bilo vidljivo, ali je tada prvi put dobilo ozbiljnu vojnu dimenziju.
Konstantin Sivkov iznosi rusku interpretaciju prema kojoj cilj nije bio ograničen samo na uspostavljanje gruzijske kontrole nad Južnom Osetijom. Prema njegovoj tvrdnji, nakon njenog slamanja na red bi došla Abhazija, čime bi se potpuno promenio odnos snaga na Južnom Kavkazu.
Plan navodno imao dve faze
Sivkov smatra da je prva etapa podrazumevala vojni poraz Južne Osetije, dok bi potom usledila operacija protiv Abhazije.
Takav ishod, prema njegovoj proceni, imao bi daleko šire posledice od promene granica na Kavkazu.
Rusija bi se našla u znatno nepovoljnijoj vojno-geografskoj poziciji, dok bi gubitak obe teritorije mogao da izazove i ozbiljne unutrašnjopolitičke posledice.
Patriotski krugovi u Rusiji mogli bi poraz da protumače kao dokaz da vlast nije sposobna da zaštiti ruske interese, što bi povećalo pritisak na novo državno rukovodstvo.
Zašto baš 2008. godina?
Posebno zanimljiv bio je trenutak u kojem je rat počeo.
Vladimir Putin je samo nekoliko meseci ranije napustio funkciju predsednika Rusije i postao premijer, dok je Dmitrij Medvedev tek preuzeo Kremlj.
Prema Sivkovljevoj interpretaciji, moglo se računati da će novo rukovodstvo biti manje spremno za brz i snažan vojni odgovor.
Postojala je još jedna okolnost – Putin se u trenutku izbijanja rata nalazio u Kini, gde je prisustvovao Olimpijskim igrama u Pekingu.
Sivkov smatra da ni tajming nije bio slučajan.
Putin se već narednog dana vratio, dok je ruska vojna operacija u međuvremenu bila u punom zamahu.
Ruska vojska promenila tok događaja
Planirani scenario, međutim, nije ostvaren.
Rusija je vojno intervenisala, gruzijske snage su potisnute, a intenzivne borbe završene su za svega nekoliko dana.
Umesto da Tbilisi uspostavi kontrolu nad Južnom Osetijom i potom eventualno krene prema Abhaziji, dogodilo se upravo suprotno.
Moskva je nakon rata priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, čime je politička i vojna slika Južnog Kavkaza trajno promenjena.
Rat je istovremeno poslao poruku da je Rusija spremna da upotrebi vojnu silu kada proceni da su njeni ključni bezbednosni i geopolitički interesi ugroženi.
Prelomni trenutak u odnosima Rusije i Zapada
Koreni tog sukoba, prema ovoj interpretaciji, sežu najmanje godinu dana unazad, do Putinovog govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. godine.
Moskva je tada otvoreno pokazala da više ne želi da prihvata međunarodni poredak u kojem, prema ruskom viđenju, dominira samo jedan centar moći.
Gruzijski rat godinu dana kasnije predstavljao je trenutak kada je političko suprotstavljanje dobilo i vojnu komponentu.
Sukob na Kavkazu završen je brzo, ali mnogo veća konfrontacija nije. Naredne godine pokazale su da će se težište sukoba Rusije i Zapada postepeno pomeriti prema Ukrajini.
Komentari (0)